Кувана или печена риба нема паразите

Истраживање новосадског Пољопривредног факултета открило је присуство паразита из породице ваљкастих црва у домаћим речним токовима, код узорака сома, смуђа и штуке. Заражених нема, а на тржишту рибе из домаћих река спроводи се ванредна контрола.

Црви који у риби паразитирају лако су уочљиви. Дуги су до седам центиметара, убијају се кувањем, печењем, пржењем, смрзавањем рибе, али су отпорни на сољење и маринирање. Ако човек поједе заражену свежу рибу, паразит пробија зидове црева и спас је једино операција.

У Србији заражених нема, а људи махом не сумњају у то да је риба коју купују заражена. Како кажу, углавном купују смрзнуту рибу и не стрепе од паразита. Аласи са једног дела Дунава код Београда тврде да је риба коју лове здрава.

"У последње три, пет или 10 година, до данашњег дана, још нисмо видели ни једну једину заражену рибу. Хватали смо рибу и за институте и за људе који су бранили докторате са разном рибом и никада није пронађен ни један једини паразит", каже алас Ђорђе Ђуфоски.

Иако кажу да за сада нису наишли на црвљиву рибу, риболовци са Тисе, Тамиша и Бегеја су забринути.

"Ми сви једемо ту рибу што се улови. Риболовци не би смели да продају на пијаци, тамо не сме да се врши продаја, него само у рибарницама, како је предвиђено законом. Међутим, можете видети негде и на ћошку и на пијаци да неко донесе канту рибе за коју не знамо ни одакле је, ни каква је", наглашава Бранислав Чордић из Риболовачког друштва Зрењанин.

Риболовац Саша Леденчан каже да је у смуђу ухваћеном на Морави нашао црва, али томе не придаје много значаја.

Основно ветеринарско правило, које је унето и у закон, каже да је све што изазива гађење потрошача неупотребљиво за исхрану људи.

"Ако човек размишља да га нешто што је појео може угрозити, њему је већ то довољно да не једе. А у овом случају је истина, мора месо бити термички третирано, али на један класичан начин, не да то буде благо термичко третирање", истиче професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Мирослав Ћирковић.

Веома ретки случајеви заразе забележени су у Јапану, Индији, Канади, али углавном због традиције конзумирања свеже рибе.

"Никад у Србији није, колико ја знам, забележен случај да је неко оболео од било које паразитозе, која је везана за месо рибе. Ми јесмо изложени паразитима, али најчешће трихинели, а риба је, да тако кажем, што се тиче паразита најбезбеднија намирница", објашњава професор Ветеринарског факултета у Београду Милан Ж. Балтић.

У Ветеринарској инспекцији кажу да су испитивања рађена у различитим рекама и да још увек немају податке с којима са сигурношћу могу рећи да ли је у питању инвазија у високом степену, и у свим водама.

"Нема разлога за панику, то је заиста могуће пронаћи у неким случајевима, зато и апелујемо на наше грађане да када купују рибу да обрате пажњу где купују, јер је веома битно место где купујете. Треба куповати рибу са пореклом, са декларацијом", наглашава начелница инспекције Сања Челебићанин.

Како тврде на Пољопривредном факултету у Новом Саду, рибњаци у Србији нису угрожени паразитом. Решење проблема је, истичу, у смањивању популације сивих и белих чапљи-носилаца паразита, које су, међутим, под заштитом еколога.