Oфицир ВРС негирао нападе на Сарајево

У наставку одбране Радована Караџића пред Хашким трибуналом, још један бивши официр Војске Републике Српске негирао је данас пред Хашким трибуналом да је његова јединица отварала ватру на Сарајево током рата у БиХ.

Караџић, тадашњи председник Републике Српске и врховни командант њених оружаних снага, оптужен је за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада 1992-95.

Сведочећи у Караџићеву одбрану, Миладин Трифуновић, који је био командант Вогошћанске бригаде ВРС изјавио је да је артиљеријска ватра те бригаде била усмерена на стратешко брдо Жуч изнад Сарајева, за које су се водиле сталне борбе, а не на сам град, нити на његове становнике.

Као и претходни сведоци одбране, Трифуновић је да се Вогошћанска бригада искључиво бранила од напада Армије БиХ која је "очајнички настојала да се пробије из града".

Цивили, по речима сведока, никада нису били узимани за мету, у складу са наређењем више команде да се поштују Женевске конвенције.

Тадашњи капетан Трифуновић посведочио је и да никада није ометао ни заустављао хуманитарне конвоје за Сарајево који су прелазили кроз зону његове бригаде.

У унакрсном испитивању, тужитељка Ен Сатерлен је сведока суочила са доказима да су, по његовом наређењу, заробљени Муслимани били истурани "као живи штит" и приморавани да копају ровове током борби за Жуч.

Тужитељка је у судници приказала Трифуновићев захтев из септембра 1992. да му из затвора познатог као Плањина кућа буду послати заробљеници, као и касније извештаје управника затвора по којим су неки од Муслимана на Жучи погинули и рањени.

Трифуновић није негирао да су заробљеници страдали, али је тврдио да их његови војници никада нису истурали као "живи штит". При том исказу остао је и пошто му је заступница оптужбе цитирала исказе преживелих сведока.

"Одговорно тврдим да никада у ту сврху нису кориштени, него искључиво за утврђивање положаја", рекао је сведок, додајући да су исти посао радили и српски војници.

На питање тужитељке зна ли да је употреба заробљеника супротна Женевским конвенцијама, Трифуновић је одговорио: "Ми смо имали наредбу министра одбране да се могу употребити ако нису изложени пасности. Сматрали смо да нису били изложени опасности, јер су свуда били с нама".

Упитан како су заробљеници гинули и били рањавани ако нису били "изложени опасности", сведок је узвратио: "Били су с нама, заједно смо били изложени опасности".

О злостављању и убиствима Срба у Сарајеву у пролеће и лето 1992. на суђењу Караџићу данас је сведочила Жељка Малиновић.

Малиновић је изјавила да су њеног оца муслиманске снаге ухапсиле у јуну 1992. и да је од тешких повреда умро у новембру те године у затвору у касарни Виктор Бубањ. По ексхумацији 1996., утврђено је да су му биле поломљене обе ноге и више ребара, а недостајала је доња вилица.

Сведокиња је тврдила и да су, средином априла 1992., 17-годишњем Славиши Крављачи припадници муслиманских снага забијали ексере под
нокте, а затим извели на трг ЗАВНОБИХ-а где га је гомила, у којој су биле и њене комшије, каменовала.

Малиновић је посведочила и да је у исто време била очевидац када су "Зелене беретке" пуцале на ЈНА у касарни Виктор Бубањ из диспанзера на Отоци у којем је радила као медицинска сестра.

У унакрсном испитивању, сведокиња је потврдила да је за злостављање Крављаче само чула, а имена комшиница које су у њему учествовале није могла да се сети. На питање да ли је то некада пријавила, одговорила је да је сам Крављача, који је преживео, своју причу испричао на телевизији РС.

Суђење Караџићу биће настављено 27. новембра, како је предвиђено раније утврђеним  распоредом рада.

Караџић је оптужен и за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.