Џакула: Хаџић био против суживота

Сведок оптужбе Вељко Џакула рекао на суђењу бившем председнику Републике Српске Крајине Горану Хаџићу пред Трибуналом у Хагу да је Хаџић 1992. године био против суживота Срба и Хрвата и повратка хрватског становништва у Републике Српске Крајине.

Хаџић (54) је у 14 тачака оптужен за прогон, истребљење и убиства несрба, затварање, мучење, окрутно поступање и нехумана дела, депортацију и присилно премештање, безобзирно разарање насеља, уништавање културних и верских објеката и пљачку.

"Званична политика РСК била је да се Хрвати не могу вратити у РСК, уз стални изговор да за то нису створени услови. Није се дозвољавао ни повратак Срба на територије под хрватском контролом. Хаџић није био ни за повратак Хрвата, ни за повратак Срба, ни за заједнички живот", рекао је Џакула који је 1992. године био потпредседник Владе РСК.

Премда је "јавно заговарао" спровођење Венсовог мировног плана, којим је почетком 1992. окончан сукоб у Хрватској, Хаџић, по Џакулиним речима, није био спреман да тај план потпуно спроведе.

"Хаџић није хтео да спроведе демилитаризацију, као предуслов за све остало. РСК није била демилитаризована. И за повратак избеглица, предвиђен планом, се стално говорило да не постоје услови, али се ти услови нису ни стварали", казао је сведок.

Џакула је описао сусрет са Хаџићем и Жељком Ражнатовићем Арканом у Ердуту, у пролеће 1992. године.

"Хаџић ме је позвао у канцеларију и питао: 'Брате Вељко, јел' истина да ти заговараш суживот са Хрватима?' Аркан ме је прилично упечатљиво погледао, па сам рекао да то није истина. Хаџић је поновио питање, а ја исти одговор. Нисам био довољно храбар да кажем истину. Плашио сам се последица јер је Аркан био доста оштар према онима који нису делили његову визију српства", испричао је Џакула.

Тенковски напад на Градишку и Новску

Сведочећи о деловању оптуженог као врховног команданта војске РСК, Џакула је изјавио да је, крајем јануара 1993. године после хрватског напада на Масленицу, наредио тенковски напад на Градишку и Новску. "Тенкови војске РСК у то време су били под контролом Унпрофора, у складу са Венсовим планом", назначио је сведок.

"Ја сам позвао команданта војске РСК генерала Милета Новаковића и питао шта се догађа. Новаковић ми је рекао да 'има свог врховног команданта и да извршава његова наређења'. Потом сам разговарао са Хаџићем и питао га зашто је то наредио. Одговорио је да смо ми у Западној Славонији у окружењу усташких снага које ће нас сваки час напасти. Рекао сам му да те опасности нема, што су ми рекли и официри Унпфорора и наши локални команданти", истакао је Џакула.

Како је рекао сведок, Хаџић је пристао да повуче наређење о тенковском нападу на градове у Западној Славонији, али се иста ситуација "поновила три пута за два дана".

"На крају је Хаџић тражио да ми то потпишемо и преузмемо одговорност за своју безбедност. Нисмо хтели да кршимо Венсов план, па смо потписали изјаву да нема опасности и послали му је. Тадашњи командант Унпфорора у Западној Славонији, генерал Забалета, гарантовао је да ће нас, у случају напада, бранити, али само ако не покренемо тенкове из складишта УН", навео је Џакула.

Џакула је изјавио да је 1993. био оптужен за издају зато што је потписао Даруварски споразум са властима Хрватске у циљу смањивања напетости и да је због тога био ухапшен и затворен неколико месеци.

Суђење Хаџићу, последње пред Трибуналом, почело је 16. октобра. Хаџић је последњи, 161. оптужени, у притвору Трибунала у Схевенингену. После седмогодишњег скривања, власти Србије ухапсиле су га 19. јула 2011. године на Фрушкој Гори, а 22. јула је пребачен у притвор Трибунала у Схевенингену.

Хаџић је био у бекству од маја 2004. године, непосредно пошто је Тужилаштво доставило оптужницу властима у Београду.

Тадашња главна тужитељка Карла Дел Понте је затим, на конференцији за штампу у Хагу, приказала фотографије Хаџића како бежи из своје куће у Новом Саду, после телефонског разговора у дворишту. Тужитељка је сугерисала да је Хаџићу неко из власти јавио да је оптужен.