среда, 18. јан 2012, 17:24 -> 18:01
Караџић негирао прогон Муслимана
Војска Републике Српске 1992-1993. године у источној Босни борила против муслиманских снага и није протеривала цивиле, рекао је Радован Караџић.
Унакрсно испитујући сведока оптужбе Пирса Такера оптужени Радован Караџић тврдио је да се Војска Републике Српске 1992-1993. године у источној Босни борила против муслиманских снага и да није протеривала цивиле, али је тадашњи војни помоћник команданта Унпрофора у БиХ Филипа Моријона, Такер остао при исказу да је био очевидац етничког чишћења Муслимана у том подручју.
Бивши председник РС нашао је времена да током унакрсног испитивања
прокоментарише и тренутну политичку ситуацију у БиХ.
"У БиХ није било владе 14-15 месеци зато што хришћанска већина - Срби и Хрвати, не прихвата муслиманску доминацију", reкao je Караџић.
Такер је посведочио и да је ВРС спроводила наређења Караџића, као врховног команданта, али да се то није дешавало у случајевима када би командант војске Ратко Младић проценио да би та наређења могла бити противна српским интересима.
Негирајући да је ВРС спроводила етничко чишћење, Караџић је тврдио да су злодела над несрбима чинили "независни елементи", а да их сведок "приписује целој ВРС", иако њена одговорност "није утврђена".
"ВРС је под Вашом командом етнички очистила и нападала енклаве у источној Босни - Сребреницу, Жепу и Горажде, као и област југоисточно од Бањалуке", одговорио је Такер, који је то подручје посетио с француским генералом Моријоном током спрске офанзиве на Сребреницу у марту 1993. године.
Узвраћајући на тврдњу отпуженог да сведок то није "сам утврдио" и да "даје уопштене изјаве", Такер је рекао да је "својим очима" видео прогон несрба из околине Сребренице, где је у марту 1993. боравио заједно с генералом Моријоном, усред српске офанзиве на енклаву.
Караџић је тврдио да је ВРС водила борбе против муслиманских снага које су до новембра 1993. у источној Босни убиле 1.260 Срба. По његовим речима, на подручју између Зворника и Сребренице било је 30.000, а у самој Сребреници 13.000 до 15.000 муслиманских бораца.
Такер је те тврдње назвао "смешним претеривањем", уз опаску да би исход рата био другачији да је то било истина. Поновио је да су у источнобосанским енклавама били слабо наоружани муслимански цивили који су се бранили и нису били организовани у чврсте војне јединице.
Сведок је, међутим, потврдио да су борци Насера Орића из Сребренице нападали околна српска села "како би дошли до оружја, муниције и хране".
На сугестију Караџића, он је потврдио да је ВРС с пролећа 1993. године могла заузети Сребреницу, али да је председник РС то забранио. Такер је, међутим, оповргао тврдњу оптуженог да су власти РС чиниле све што су могле да у Сребреницу уђе довољно хуманитарних конвоја.
Караџић је сугерисао да то није истина и да се сведок "поводи за оним што су му рекли Муслимани". Такер је узвратио да је својим очима у Сребреници "у којој је у марту 1993. живело 40.000 становника, од којих само 7.000 у својим кућама, док су остали били Муслимани протерани из других крајева - видео људе који једу кору од дрвета и жуто цвеће са оближњих брда".
Суђење Караџићу - оптуженом и за терорисање становништва у Сарајеву кампањом артиљеријских и снајперских напада, и узимање "плавих шлемова" УН за таоце - 1992-95, биће настављено сутра.
