Слаба образовна структура у Србији

У Србији скоро трећина грађана има недовршену или само завршену основну школу, док само сваки пети становник старости од 31-35 година има факултет, изјавио је потпредседник Владе Божидар Ђелић и упозорио да таква структура онемогућава да земља буде продуктиван и функционалан део Европске уније.

Просек у ЕУ је једна трећина становника старих од 31-34 године са високим образовањем и циљ пројекта који је припремила Влада је да до 2020. године такав проценат буде и у Србији, истакао је Ђелић на отварању конференције "Образовање за ново време".

Он је нарочито забрињавајућом оценио чињеницу да у Србији једна трећина младих у доби од 18-24 године прекине школовање које је започело, док се у земљама ЕУ то деси у 15 одсто случајева.

Циљ пројекта "Србија 2020" је да до краја деценије Србија у тој области спадне на европски просек, прецизирао је Ђелић.

Он је додао да је циљ и да има мање од 25 одсто петнаестогодишњака који су, према европским мерилима, на недовољном нивоу функционалне писмености.

Према речима Ђелића, у побољшању система образовања треба искористити европске фондове, јер је у буџету ЕУ за период од 2014. до 2020. године образовање добило 36 милијарди евра више, него у претходном периоду.

"Образовање је срце нашег пута ка ЕУ", констатовао је Ђелић, наглашавајући да се само добрим образовним системом може створити радна снага, која ће моћи да функционише на ниво у ЕУ.

Ђелић је подсетио да је образовни систем у Србији доста унапређен у односу на оно што је било пре једне деценије, и да су сада плате учитеља у основним школама већ седам-осам година изнад републичког просека, иако су и даље мале.

Како је истакао, проблем је у ниском бруто домаћем производу Србије, који је тренутно 30 милијарди евра, и зато су недовољна издвајања за одређене области проблем не само просвете, него и сваког другог дела друштва.

Скупу у Палати Србије присуствовао је и директор Британског савета у Београду Тони О'Брајен, који је рекао да друштво мора да буде отворено и транспарентно, како би земље могле да уче једне од других и да сарађују у области образовања.

Државна секретарка у Министарству просвете Тинде Ковач Церовић изјавила је да образовање у Србији још мора да се мења и да је, оно што се јесте променило, мало видљиво.

Она је рекла и, како би образовни систем у Србији био бољи, један део просветних радника мора да "изађе из система".

Ковач Церовић је казала и да у Србији треба да се оформи и пет нових институција које ће се бавити развојним капацитетима, подршком проступању ЕУ, односно интерграцији на школском нивоу и доживотним образовањем.