Слаба образовна структура у Србији

Сваки трећи грађанин Србије има тек основну школу, велики број младих прекине школовање од 18-24 године, рекао Божидар Ђелић, отварајући конференцију "Образвање за ново време". Потпредседник Владе изјавио да би таква образовна струкрура отежала држави функицонисање у ЕУ.

У Србији скоро трећина грађана има недовршену или само завршену основну школу, док само сваки пети становник старости од 31-35 година има факултет, изјавио је потпредседник Владе Божидар Ђелић и упозорио да таква структура онемогућава да земља буде продуктиван и функционалан део Европске уније.

Просек у ЕУ је једна трећина становника старих од 31-34 године са високим образовањем и циљ пројекта који је припремила Влада је да до 2020. године такав проценат буде и у Србији, истакао је Ђелић на отварању конференције "Образовање за ново време".

Он је нарочито забрињавајућом оценио чињеницу да у Србији једна трећина младих у доби од 18-24 године прекине школовање које је започело, док се у земљама ЕУ то деси у 15 одсто случајева.

Циљ пројекта "Србија 2020" је да до краја деценије Србија у тој области спадне на европски просек, прецизирао је Ђелић.

Он је додао да је циљ и да има мање од 25 одсто петнаестогодишњака који су, према европским мерилима, на недовољном нивоу функционалне писмености.

Према речима Ђелића, у побољшању система образовања треба искористити европске фондове, јер је у буџету ЕУ за период од 2014. до 2020. године образовање добило 36 милијарди евра више, него у претходном периоду.

"Образовање је срце нашег пута ка ЕУ", констатовао је Ђелић, наглашавајући да се само добрим образовним системом може створити радна снага, која ће моћи да функционише на ниво у ЕУ.

Ђелић је подсетио да је образовни систем у Србији доста унапређен у односу на оно што је било пре једне деценије, и да су сада плате учитеља у основним школама већ седам-осам година изнад републичког просека, иако су и даље мале.

Како је истакао, проблем је у ниском бруто домаћем производу Србије, који је тренутно 30 милијарди евра, и зато су недовољна издвајања за одређене области проблем не само просвете, него и сваког другог дела друштва.

Скупу у Палати Србије присуствовао је и директор Британског савета у Београду Тони О'Брајен, који је рекао да друштво мора да буде отворено и транспарентно, како би земље могле да уче једне од других и да сарађују у области образовања.

Државна секретарка у Министарству просвете Тинде Ковач Церовић изјавила је да образовање у Србији још мора да се мења и да је, оно што се јесте променило, мало видљиво.

Она је рекла и, како би образовни систем у Србији био бољи, један део просветних радника мора да "изађе из система".

Ковач Церовић је казала и да у Србији треба да се оформи и пет нових институција које ће се бавити развојним капацитетима, подршком проступању ЕУ, односно интерграцији на школском нивоу и доживотним образовањем.

број коментара 2 пошаљи коментар
(понедељак, 14. нов 2011, 16:46)
anonymous [нерегистровани]

komentar

da li se uopste zna koliko imamo i koje profile fakultetski obrazovanih ljudi i koliko je njih bez posla, koliko radi i koliko ih je u penziji (koji iako su penzioneri mogu da pomognu), pa tek onda reci da li nam je los obrazovni profil. mozda se sa utvrdjivanjem obrazovnog profila kako je napred navedeno medju svim tim ljudima moze naci sve ono sto nam je potrebno, uz mozda neku edukaciju, seminar itd.
pozdrav

(понедељак, 14. нов 2011, 13:46)
Zoran B, Beograd [нерегистровани]

Cemu skole?

Potpuno je besmisleno obrazovati se dalje od osnovne skole kada ni oni koji imaju fakultet ne mogu da nadju posao i dobijaju otkaze kao "visak". To je kao trositi novac na proizvodnju necega sto se inace baca. Ako ne mogu da uposle ni postojece obrazovane ljude, koji su ucili kada su skole i fakulteti bili bolji nego sada, onda treba da smanje davanja i za postojece skole i fakultete i da vecinu njih ukinu.