УНС: Антиевропски закон проевропске владе

Закључак јавне трибине о предлозима измена Закона о информисању, која је, у организацији Удружења новинара Србије одржана у Новом Саду, јесте да проевропска влада не може да се чува доношењем једног антиевропског закона, који је уз то у супротности и са Уставом Србије.

Председница УНС-а Љиљана Смајловић позвала је посланике и владајуће коалиције и опозиције да гласају против најављеног предлога закона и најавила да ће се чланови тог струковног удружења наћи пред Скупштином Србије 31. августа, уколико до седнице тада дође.

"Надам се да закон неће проћи јер се једна проевропска влада не може сачувати антиевропским актом. Већа гаранција да се влада одржи било би да призна да је погрешила и повуче текст", додала је председница УНС-а.

Према њеном мишљењу, уколико закон ипак прође, одговорност ће сносити најавећа партија у владајућој коалицији, Демократска странка, а не Г17 плус као главни иницијатор.

"И Г17 плус схвата да је закон неодржив, па је његов лидер Млађан Динкић почео да се служи недопустивим методама како би га одбранио. Он је противнике закона оптужио по два основа: да желе повратак у деведесете године прошлог века и да су постали део миљеа одговорног за убиство Зорана Ђинђића", истакла је Смајловић.

Закон није усклађен са Уставом

Професор Факултета политичких наука у Београду Раде Вељановски сматра да поменути предлог закона није усклађен са Уставом Србије и члановима 1, 2 и 10 Европске конвенције о људским правима.

"Надам се да закон неће проћи, али уколико се то деси сигурно ће бити нападнут пред Уставним судом. Ако и ту прође, јер и Уставни суд је Србија, у којој је све могуће, онда ће правда бити потражена пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Тако ова власт доводи Србију на својеврсан стуб срама јер ће на тежак начин бити избламирана пред целим светом", рекао је Вељановски.

Према његовим речима, с таквом констатацијом се слаже и низ домаћих и светских експерата, од Њујорка до Беча, чије мишљење је УНС затражио.

"Волео бих да знам која је то радна група писала документ, али још више по чијем налогу и ко су ти људи који желе, да Србија 2009. године има закон који је потпуно супротан европским стандардима и какав више немају ни Албанија, ни Бугарска, ни Румунија нити Босна и Херцеговина", рекао је Вељановски.

Како је подсетио, у демократском свету само електронски медији раде на основу дозвола, док за штампана гласила не постоје никаква условљавања.

"Тачно је да имамо медије који раде лоше, који чак и веома грубо крше новинарске и етичке норме, али се не може на предложени начин забрањивати њихов рад. У свету су регулисана права оштећених, било да се ради о повреди људских права, приватности, права малолетника и другог. Ко је оштећен мора своју истину да потражи на суду", подсетио је медијски стручњак.

Према његовом уверењу, не ради се само о жељи једног политичара да дисциплинује једна лист, већ о намери да политички кругови посредно контролишу медије и тиме себи олакшају посао.

"У медијима је увек било неодговорности, али паушални разговори о томе су највећа неоговорност. Неки очигледно желе да створе такву медијску ситуацију у којој нико неће да чачка по њиховој институционалној оговорности. Ово је најозбиљнији тренутка у медијској сфери Србије после 5. октобра", закључио је Вељановски.

У расправи су учествовали и генерани секретар УНС-а Нино Брајовић, председник Друштва новинара Војводине Слободан Јаковљевић, проф. др Мирко Милетић и новинари Димитрије Боаров и Михал Рамач.