Удвостручен број смртоносних повреда на раду

"Узрок смртих повреда на раду су углавном некоришћење заштитне опреме, неадекватна обезбеђеност објеката, непримењивање мера безбедности и здравља на раду прописаних законом и недовољна стручност запослених", објаснио је Љајић.

Највише смртних и тешких повреда на раду дешава се у грађевинарству и занатским делатностима, казао је министар рада, додави да је у првих шест месеци ове године Републичка инспекција рада извршила укупно 9.309 надзора, током којих је уочила око 12.000 неправилности.

"И када инспекција рада поднесе кривичну или прекршајну пријаву против несавесних послодаваца, проблем је у томе што само 12 одсто тих случајева добије свој судски епилог", рекао је Љајић.

Министарарство рада и социјалне политике до краја септембра донеће Правилник о коришћењу средстава заштите на раду, а до краја године требало би да буде усвојена и Стратегија безбедности и здрављу на раду, да би се смањио број смртних и тешких повреда на раду, најавио је Љајић.

Председник Гранског синдиката грађевинарства "Независност" Ранко Дрљевић оценио је да је главни узрок повећаног броја повреда на радним местима "рад на црно и јурење профита".

"Повреде на раду чешће се дешавају у приватним него у државним предузећима, због тога што код приватника има више запослених на црно. Неретка је и појава да неквалификовани радници управљају веома захтевним машинама", навео је Дрљевић.

"У Србији се годишње региструје око 100 оболелих од професионалних оболења, што је за око 10 до 15 одсто мање него у земљама Европске Уније", рекао је директор Завода за медицину рада Милан Павловић.

"Разлог томе је што велики број радника ради на црно, па и нема парва на здравствену заштиту. Постоји и проблем у дијагностиковању професионалних болести и њиховиј регистрацији", објаснио је Павловић.