Спортска полиција против хулигана

У скупштинској процедури ускоро ће се наћи Измене закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским манифестацијама и оне би требало да омогуће бољу размену информација клубова и полиције.

Према препоруци Савета Европе, у априлу ове године основан је Национални фудбалско-информациони центар, познатији као спортска полиција.

Насиље на спортским теренима и око њих је озбиљан безбедносни проблем у многим европским земљама.

Једна од препорука Уефе јесте да и српска полиција треба да сарађује са полицијским експертима за безбедност на фудбалским утакмицама земаља Европске уније.

"Колеге из Европе пренеће нам најбоља искуства позитивне праксе у земљама које су спречиле, односно искорениле или довеле на неки минимум проблеме насиља и недоличног понашања на спортским приредбама", навео је начелник Одељења за праћење и спречавање насиља на спортским приредбама МУП-а Александар Гаргента.

Српске полицајце већ обучавају колеге из Холандије, која још од 1985. године има такозвану фудбалску полицију.

Полицијски одсеци који се баве тим проблемом постоје у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, а у свакој полицијској станици постоји особа задужена да прикупља податке о навијачима, иде са њима на гостовања и сарађује са клубовима.

Генерални секретар Фудбалског савеза Србије Зоран Лаковић каже да имају дневну кореспонденцију и комуникацију са навијачима, односно навијачким групама.

Према његовим речима, од следеће године, Уефа у својим правилницима прописује посебно радно место у сваком клубу и у сваком савезу који ће бити тзв. официр за сарадњу са навијачима.

Истраживања Цесида и Београдског центра за безбедносну политику показују да постоји 10 одсто људи који су увек спремни на антисоцијално понашање, укључујући и хулиганске испаде на спортским такмичењима.

Више узрока проблема

Председник Удружења судија за прекршаје Зоран Пашалић навео је да она лица која чине насиље на спортским приредбама углавном то чине и у свакодневном животу.

"То је област јавног реда и мира која се евидентира заједно. Довољан је податак да после саобраћајних прекршаја најбројнији буду прекршаји из области јавног реда и мира", каже Пашалић.

Марко Савковић из Београдског центра за безбедносну политику наглаша да узрок проблема није само један.

"Једно решење јесте, свакако, строжа казнена политика, друго је брже решавање предмета који се већ налазе пред судовима, треће је увезивање свих кључних актера, а то се у једном делу већ догодило кроз Савет који има једну своју оперативну димензију", наводи Савковић.

Према његовим речима, важно је сарађивати и са оним групама које постоје у оквиру навијачких покрета а које не пропагирају насиље.

Неке земље и даље воде борбу са хулиганима, док су поједине те проблеме успешно решиле. Њихова искуства су добродошла, као и размена података преко европског Информационог центра, у који су укључене 33 земље.