Зачарани круг трговине људима

Србија припада групи земаља погодних за трговину људима, а упркос томе што су спроведене бројне активности, положај жртава није се много променио у односу на раније године, упозоравају невладине организације.

Европски дан борбе против трговине људима обележава се 18. октобра, да би се скренила пажња на проблеме у сузбијању и решавање тешког положаја жртава трговине.

Сваке године, два милиона 400 хиљада људи постају жртве трговине, а криминалне организације на томе зарађују око три милијарде долара.

Нема прецизних података о томе колико људи заврши као роба. Ове године, у Србији су идентификоване 73 жртве.

Највише их експлоатишу за сексуалне услуге и рад, или их приморавају на просјачење. Они који то преживе нерадо говоре о томе.

"Неопходно је да жртве трговине људима јавно говоре о својим искуствима, како би одвратиле друге да уђу у зачарани круг. И приликом суочења, у судницама, жртве трпе тортуру својих џелата", каже шеф Делегације Европске комисије у Србији Венсан Дежер.

Дежер наводи да се таква пракса мора променити да би се поштеделе додатног притиска.

Координатор тима за борбу против трговине људима Митар Ђурашковић упозорава да су најчешће мете трговине жене и млади.

"Нажалост, данас се млади продају за 200, 300 евра, за пола колор-телевизора, за неке ђинђуве и то је нешто што је наша стварност, али није само стварност у Србији, то је планетарна стварност", каже Ђурашковић.

Младе у 70 општина и градова Црвени крст Србије учи како да препознају ситуације у којима би могли да постану жртве.

"Живимо у времену када се сателити, бродови, врзмају око планета, када компјутерима постижемо виртуелну стварности, а у реалном животу имамо људе који пате зато што су робови", каже председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић.

Кључ за успешнију борбу против трговине људима је, како истичу стручњаци, боље обучавање социјалних радника, полиције и других служби на терену које морају да препознају жртву и да јој помогну.