Штедња за старост

Када одете у пензију, најмање што очекујете јесте да пристојно живите. У Србији се у овом тренутку то тешко може рећи за већину најстаријих суграђана.

Према подацима Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, 240 хиљада пензионера прима мање од 11 хиљада динара, што показује да је готово сваки седми на граници сиромаштва.

Како би избегли такву судбину, све више људи размишља о додатним облицима штедње за старост. Међутим, због лоше финансијске ситуације, мало је оних који се на то и одлуче.

Четрдесеттрогодишња Београђанка Весна Миленковић ради у агенцији за књиговодство и већ две године месечно издваја три и по хиљаде динара за приватну пензију.

"Одлучила сам се да не бих размишљала колика ће ми бити пензија, да ли ћу моћи да преживим и да ли ће моје дете моћи да се школује", прича Весна.

За разлику од ње, Љубиша Драгановић из Пирота каже да, иако би желео да себи добровољно уплаћује пензију, за то нема новца.

"Ја не уплаћујем, али размишљам за супругу, јер ради пола радног времена и никада неће моћи да доживи пензију. То је добра идеја, али не одговара онима који имају мала примања", каже Драгановић.

Пожељан сваки облик додатне штедње  

У приватним пензионим фондовима кажу да се број чланова повећава, али да грађани још немају довољно информација о томе како фондови функционишу, због чега су важни, и како преко њих могу да остваре пензију.

Мирјана Грбовић из Пензијског фонда "Дунав" каже да у пензијске фондове могу да се уплаћују мали износи и то месечно, и да уз такве релативно ниске износе, људи могу имати пристојну приватну пензију.

"Ово нису инвестициони фондови, у које се инвестирају веће суме новца, већ фондови који престављају практично један вид штедње", објашњава Мирјана Грбовић.

Познато је да приватизациони приходи од 2003. године били много мањи него што су средства која су из буџета одвајана за пензије.

"У будућности тај проблем ће бити још већи, тако да су штедња у приватним пензијским фондовима и сви други облици дугорочне штедње несумњиво у интересу и грађана и државе", каже Ратко Живковић Пензијски фонд "Делта ђенерали".

Економисти сматрају да је сваки облик додатне штедње пожељан, али да је од приче о драстичном смањивању државних пензија и ослањању на приватне, много важније питање како ојачати привреду. Само тада ће моћи да се обезбеди пристојан живот свих грађана.

Економиста Никола Алтипармаков каже да су у Србији тренутно просечне пензије 65 одсто просечне зараде. 

"У Шведској су оне 40 одсто просечних зарада. Међутим, имајући у виду животни стандард у Шведској тај однос је довољан да пензионери у Шведској могу себи да приуште пристојан живот", каже Алтипармаков.

Приватни пензијски фондови у Србији имају око 150 хиљада чланова, највише је оних који имају између 40 и 50 година. Већини послодавци уплаћују допунско пензијско осигурање. Најмањи износ је 1.000 динара месечно, а најчешће се уплаћује до 3.500, јер се до те суме не плаћа порез.