Графити - деструкција уместо стваралаштва

Графити, који са зидова градских фасада све чешће позивају на линч одређених група становништва, показују да се млади, због личне социјалне немоћи и немогућности друштвене промоције, све више окрећу ка екстремним идеологијама, упозорили су стручњаци у изјавама Танјугу.

Поруке и дефиниције одрастања које су клинци некада шарали по зидовима, попут "Ми смо они на које су нас упозоравали наши родитељи", у последње време претворили су се у позиве на насиље и мржњу.

Све је више графита који показује да међу младима има вредносно и социјално неинтегрисаних, који се окрећу насилништву и хомофобији.

Социолог Александар Југовић упозорио је да приклањање младе популације екстремним идеолагијама ствара плодно тло за рађање екстремистичких покрета и девијантних субкултура, па им је неопходно пружити шансу за живот у коме би се остварили.

"Ако млади не могу да стварају и ако деловима популације нису доступне кључне друштвене вредности, окрећу се против њих, деструирају их и атакују на друштво", истакао је Југовић.

Криминолг Добривоје Радовановић објаснио је да су тенденције ка насиљу биолошки дате и да од социјалног миљеа зависи на који начин ће бити профилисане.

Социјално окружење, кризе, ратови деведесетих година прошлог века, створили су графите којима се позива и на убиство шефа државе, а одговорност за то, сматра Радовановић, сноси држава која толерише екстремне идеологије које бујају у последњих десетак година, али су криве и политичке странке које су изразито десне оријентације.

Култура као превентива

Указавши да су графити "најбезазленија варијанта насиља", Радовановић је оценио да је прави начин борбе против појачане агресивности превенција, а улагање у културу, у најширем смислу, један је од начина да се смањи насиље.

Културолог Зорица Томић оцењује да су графити немогућност изражавања става и да обично предствљају реакцију на неку провокацију.

"Графити свуда у свету постоје као модеран, урбани начин комуницирања и да тамо, где је говор на известан начин спречен или контролисан, постоје графити као комуникативни модел", рекла је Томићева.

Професорка филозофије на Филозофском факултету у Београду Јелисавета Благојевић сматра да су графити, којима се позива на линч припадника другачије сексуалне орјентације, последица табуа који о томе влада у српском друштву.

Благојевићева је додала да се о проблемима са којима се ти људи суочавају недовољно говори и да зато широј популацији није савим јасно зашто је важно да се има разумевања за такве људе и изгради нормалан однос према њима.

"Афоризми пуштени на улицу", у Србији имају дугу традицију. Један од оних о коме се и данас говори "Ил бомбардуј ил да кречим", појавио се током НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године.

Стилизовани графити потекли су из САД и служили су за обележавање надлежне територије гангова.