Глад хара светом

У свету сваки шести човек гладује, упозорење је Организације УН за храну. Према истраживањима ове организације, у односу на прошлу годину, тај број увећан је за око сто милиона људи, па их је сада више од милијарду. Овај историјски рекорд условила је светска економска криза.

У шведском институту за храну и биотехнологију кажу да се производи довољно хране. Невоља је у томе што се, чак, трећина губи на путу од поља до потрошача. У сиромашним земљама Азије и Африке, намирнице се, због врућине, кваре још на почетку ланца, а многима су преко потребне.

Рог Африке погођен је највећом сушом у последњих пола века. Најгоре је у Сомалији, а избеглички кампови су препуни. Амина, која је у избеглички камп, стигла из Сомалије каже да је дошла да пронађе нешто за јело и тражи помоћ за себе и своју децу.

"Већина деце која су дошла овде има богиње, а уз то и много проблема због неухрањености", каже Мухамед Адан из УНХЦР-а.

Хране би било, ако не довољно, онда свакако много више ако бисмо је боље паковали, безбедније транспортовали и када је не бисмо бацали. Другачији однос према храни која нам није потребна користио би не само најгладнијима у Африци, него и многима у нашем комшилуку.

Љубомир Пејаковић из Министарства рада и социјалне политике каже да Србија у 2009. години први пут бележи пораст стопе сиромаштва, од 2000. године, тако да је са 6,9 одсто стопа сиромаштва достигла сада већ 9,2 одсто.

"У 2011. години има 30.000 корисника народних кухиња у 73 средине у Србији, а ми у Црвеном крсту сматрамо да их има и више", каже Весна Миленовић из Црвеног крста Србије.

Истраживања показују да сваки Европљанин у просеку годишње баци око 100 килограма исправне хране. У хуманитарним организацијама кажу да је у последње време однос ситих према гладнима и њиховим потребама промењен.

Председница удружења "Банка хране" Радмила Иветић каже да има оних компанија које зову да питају где могу да донесу храну која им је остала након прослава и вечера и да их из тог удружења увек упуте на оне адресе којима је та храна најпотребнија.

Светска Индустрија најављује нове машине за паковање намирница и паметну амбалажу која би продужавала трајност хране. Док се то не догоди, требало би да научимо да не бацамо храну која је све скупља, и многима потпуно недоступна.