Помен жртвама "Олује"

Владика хвостански Атанасије Ракита, уз саслужење свештенства Српске православне цркве, служио јеу цркви Светог Марка парастос жртвама "Олује". Парастосу је присуствовао председник Борис Тадић, потпредседник Владе задужен за проблеме избеглица Јован Кркобабић и други државни званичници.

Представници Владе Србије, избегличких удружења и удружења несталих и убијених Срба у Хрватској потом су положили цвеће на спомен-плочу недалеко од храма у Ташмајданском парку и одали пошту свим жртвама ратова од 1991. до 2000. године.

Потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић рекао је да су српским избеглицама које желе да се врате у Хрватску угрожена елементарна права и да је за решење њихових проблема неопходно активно учешће Хрватске.

Представници избегличких удружења из Хрватске изразили су у отвореним писмима хрватским властима жаљење што Сабор није усвојио декларацију о поштовању људских права прогнаних Срба из Хрватске.

У отвореним писмима председници и потпредседнику хрватске владе Јадранки Косор и Слободану Узелцу која су предали у Амбасади Хрватске у Београду, удружења избеглица у Србији навела су да је основни проблем прогнаних Срба дискриминација.

"Чињеница је да у Хрватској и даље влада дискриминаторски однос према Србима у законодавству и поступању државних органа", истиче се у писмима.

"Нажалост, Срби се у Хрватској и даље третирају као грађани другог реда", рекао је новинарима представник избеглих Срба Миодраг Линта, наводећи да Влада Хрватске не показује политичку вољу да се пронађе свеобухватно и трајно решење проблема избеглих.

У писмима Косоровој и Узелцу, избегличка удружења су навела да и шеснаест година после завршетка рата прогнани Срби из Хрватске и остали оштећени грађани нису остварили своја људска права.

Захтеви избеглица

Избегличка удружења су навела неколико захтева које Влада Хрватске, како је оценио Линта, треба да реши пре уласка у ЕУ.

Избеглице захтевају повратак одузетих имовинских и стечених права, од представника хрватске власти траже да се успоставе исти стандарди у суђењима за ратне злочине и другим кривичним делима из ратног периода, и да се престане са злоупотребом спискова за ратне злочине и потерница, у циљу застрашивања и одвраћања прогнаних Срба од повратка.

Они траже да се заврши процес ексхумације и идентификације посмртних остатака Срба из свих појединачних и заједничких гробница који се, како истичу одвија "необјашњиво споро".

Од укупног броја жртава до сада је решена судбина 911 људи, док се на евиденцији несталих води још 1.011 лица, навео је Линта и истакао да су удружења затражила од Хрватске да "преузме одговорност за страдања и губитке који су имали прогнани Срби".

У писмима хрватским званичницима истакнуто да захтеви избеглих Срба нису усмерени против Хрватске, и да већина прогнаних Срба подржава потписивање уговора о приступању Хрватске Европској унији под условом да се на свеобухватан и правичан начин реше њихови
проблеми.

Срећковић: Дан велике туге

Министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић изјавио је да је данас дан велике туге и опомене за све народе на просторима Западног Балкана.

"Ово је дан велике туге и историјског сећања сваког припадника српског народа, јер је тог дана убијено неколико хиљада, док је 200.000 наших сународника бруталном силом протерано са простора Српске крајне на којима су живели вековима", наводи се у саопштењу министра Срећковића.

Он је поручио да је годишњица "Олује" дан велике опомене за све народе на просторима Западног Балкана и да "ми тај злочин никада нећемо и не смемо заборавити да се злочин не би поновио, али да смо спремни за сарадњу, помирење и објективно сагледавање прошлости".

Срећковић је нагласио да је од непроцењиве важности што се ове године "Олуја" обележава након пресуде Хашког трибунала, којом су кажњени кривци са хрватске стране за један од највећих злочина у новијој историји.

У војној операцији "Олуја" на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало 2.000, а протерано око 220.000 Срба.