Преминуо лингвиста Милан Шипка

Лингвиста доктор Милан Шипка преминуо је протекле ноћи у Сарајеву у 80. години, обавестио је Танјуг његов издавач, директор новосадског "Прометеја" Зоран Колунџија.

Дугогодишњи директор Института за језик у Сарајеву, професор Педагошке академије и Академије сценских уметности, врстан лингвиста и велики популаризатор неговања језичке културе, Шипка ће бити сахрањен 12. јула на Новом гробљу у Бања Луци.

Испраћај и комеморација биће у капели на гробљу Баре у Сарајеву 12. јула у 9 сати.

Шипка је рођен 7. октобра 1931. у Драгељима, Босанска Градишка.

Филозофски факултет (група за народни језик и књижевност, с руским језиком као Б предметом), завршио је у Загребу, где је и докторирао с темом "Језик Петра Кочића".

Велики део свог живота посветио је старању о српском језику, посебно српској језичкој култури.

Радио је као професор српско-хрватског језика и филозофије у Гимназији Босански Нови и Учитељској школи у Бања Луци и професор Више педагошке школе у том граду. Потом је радио  у Сарајеву као директор Института за језик и књижевност, био научни саветник у Институту за проучавање националних односа и редовни професор Универзитета у Сарајеву - на Академији сценских уметности и Педагошкој академији (1990-2002).

Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту (1994/95. године) држао је предавања из југославистичке социолингвистике. Са темама из те области гостовао је и на универзитетима у Бечу, Познању у Пољској и Новом Саду.

Бавио се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина: социолингвистике, нормативистике, лексикографије, лексикологије, семасиологије, фразеологије, ономастике и лингводидактике.

Био је организатор и учесник великог броја домаћих и међународних научних скупова, међу којима су у његовој организацији најзначајнији Компјутерска обрада лингвистичких података (1977), Језик и национални односи (1984), Лингвистика и лингвистичке активности у Југославији (1985) и Језик и култура Рома (1986).

Објавио преко 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 20 књига (научних монографија, језичких саветника, популарнонаучних текстова, уџбеника и приручника).

У "Прометеју" истичу да су поносни што су заједно са Шипком објавили капитална дела "Велики речник страних речи и израза", чији је аутор заједно са академиком Иваном Клајном и "Правописни речник српског језика", као и читав низ стручних и популарних књига.