Подстицање наталитета

Према последњем попису, у Србији је око 100.000 породица са троје деце. Тренутно је 60.000 породиља у систему новчане накнаде из буџета Републике, док се у неким општинама и у Војводини обезбеђују додатна средства.

Мајке троје деце убудуће би могле да добијају демографску накнаду, односно плату која би се исплаћивала до пунолетства трећег детета, без обзира на то да ли је мајка у радном односу. То између осталог, предвиђа преднацрт новог Грађанског законика.

Данијела Марковић, мајка троје деце, каже да је после рођења трећег детета добила једнократну помоћ која је била подељена на 24 месечне рате, што је, како каже, у то време било апсолутно ништа.

"Немам право на дечји додатак с обзиром на то да и ја и супруг радимо за мале паре, троје деце имамо, а никад ништа нисмо добили осим те једнократне помоћи од државе", каже Марковићева.

За родитеље са троје, четворо и више деце предвиђена је мера увођења пореских олакшица.

Међутим мајке у породицама са четворо и више деце, каквих је у Србији око 20.000, не би имале право на демографску накнаду.

Др Олга Цвејић Ранчић, из Комисије за израду Грађанског законика каже да није циљ да се одједном мајке претворе у жене које ће се само бавити рађањем, посебно због тога што је питање колико ће једна породица са већим бројем чланова моћи да обезбеди одговарајуће васпитање и образовање већег броја деце.

"Не мислимо да држава има на располагању у овом тренутку довољно да помаже неограничени наталитет", истиче Цвејић Ранчић.

Предложена решења су у преднацрту законика, на коме ради комисија оформљена још пре пет година. До евентуалног усвајања дуг је пут, кроз јавну расправу и сложену процедуру.

"Врло добро знамо у каквој ситуацији се налази наше друштво и држава и каква је економска рацуница, а та рачуница говори да је у овом тренутку тешко извдољиво да ми одвојимо тако значајна средства за ову важну област", каже Мехо Омеровић из скупштинског одбора за рад, борачка и социјална питања.

"Због тога не сме никако да се дозволи да ово важно питање буде предмет, рекао бих, јефтине демагогије", истиче Омеровић.

Међутим, стручњаци тврде да подршка породицама са децом не би требало да подразумева искључиво финансијску помоћ.

"Веома је битно ускллађивање рада и родитељства, снижавање психолошке цене материнства, покушај да се очува репродуктивно здравље, мере битно за здраво родитељство и такође и полулацоиона едукација и активирање локалне самоуправе", каже директорка Института друштвених наука проф. др Мирјана Рашевић.

Србија се са проблемом недовољног рађања суочава више од пола века, имамо најнижу стопу природног прираштаја у односу на земље Европске уније и једна смо од најстаријих популација у Европи.