Илиндан

Свети Илија је присутан у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине са страхопоштовањем преузело хришћанство везујући га за настанак нове вере и за нови Христов долазак.

Сматра се да је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.

Свети Илија је присутан и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске вере и други долазак на земљу Христа Спаситеља и ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет.

Према књизи Откривења Јовановог, други долазак Христов најавиће Илија са Енохом, старозаветним пророком, и њиховим страдањем треба да почне ново преображење човечанства.

Верује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо па се та сцена такође слика на празничким илинданским иконама.

Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, и где му гавран доноси храну.

Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и многе особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.

По народној традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.

"Када се Илија роди, његов отац Савах виде ангеле Божје како дете огњем повијају и дају му пламен да једе", записано је у "Прологу" владике Николаја Велимировића који говори о пламеном карактеру светитеља, борцу за праву веру и против разврата и неморала који је владао у јеврејском народу у време цара Ахаава и царице Језавеље.

Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године а обичај је да се на његов празник не ради у пољу - да се не би навукао гнев светитеља.