Годишњица страдања у "Бљеску"

У Србији и Републици Српској служени су парастоси и паљене свеће у знак сећања на српске жртве које су страдале током акције хрватске војске у операцији "Бљесак", 1. и 2. маја 1995. године.

Годишњица страдања обележена је парастосом у Цркви светог Марка. Парастос је служио старешина цркве отац Трајан, уз присуство неколико десетина чланова рођака страдалих и чланова избегличких удружења.

Председник Коалиције удружења избеглица у Србији Миодраг Линта рекао је да одговорност за српске жртве у западној Славонији током операције "Бљесак" сноси пре свих међународна заједница, пошто је та област била заштићена зона Уједињених нација.

"Последице хрвтаске операције 'Бљесак' за Србе из Западне Славоније су катастрофалне. Присилно је протерано око 20.000 Срба, убијено или нестало 283 Срба, међу којима 57 жена и деветоро деце млађе од 14 година", рекао је Линта у изјави агенцији Бета.

Линта је истакао да "део одговорности сноси и Србија", и подсетио да за те злочине нико није оптужен - било директни починиоци или њихова команда.

У организацији Удружења породица несталих и погинулих "Суза" положено је цвеће на спомен плочу у Ташмајданском парку, која је подигнута у сећање на српске жртве страдале у ратовима од 1991-2000. године на простору бивше Југославије.

Обележавање у Републици Српској 

У Републици Српској највиши званичници положили су венце на спомен плочу посвећену страдалима у Западној Славонији.

У храму Покрова Пресвете Богородице у Градишки служен је парастос жртвама агресије хрватске војске на Западну Славонију.

Председник Републике Српске Милорад Додик, који је присуствовао парастосу, рекао је да је потребно утврдити истину о догађајима на подручју Западне Славоније и истакао да злочинци морају да одговарају за злочине док су биолошки живи.

"Основа наше борбе у овом времену је управо то да се на адекватан начин прицесуирају злочини над Србима, који су широм бивше Југославије страдали, а за које нема ни правне ни моралне сатисфакције", нагласио је Додик.

После помена, са "моста спаса" којим су Срби бежали у Републику Српску, спуштени су венци у Саву.

Нико није одговарао

Акција "Бљесак" почела је 1. маја 1995. године у 5.30 сати, а у наредних 36 часова 16.000 припадника хрватских снага заузело је део Западне Славоније, означен као зона под заштитом УН, сектор "Запад".

Успоставивши контролу над 800 квадратних километара, Хрватска је успоставила и потпуну контролу над аутопутем од Загреба до хрватске границе и над железничком пругом према источној Славонији.

Акција је резултирала егзодусом више од 15.000 избеглих Срба, од којих се релативно мали број вратио.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", у "Бљеску" су убијене 283 особе, од којих 57 жена и деветоро деце, за шта до сада нико није одговарао.

Хрвати су покопали 168 убијених Срба, највише под ознаком "непознат", који ни до данас нису ексхумирани и идентификовани, навео је раније "Веритас".

"Бљесак" је потпуно променио етничку структуру тих крајева у односу на 1991. годину јер су у куће избеглих Срба у великом броју дошли досељеници из БиХ и са Косова.

Хрватска једина од бивших република није вратила одузета станарска права него је уместо тога донела програм стамбеног збрињавања, који не омогућава повратак Срба.