Преминуо Живорад Ковачевић

Председник Европског покрета Србије, један од утемељитеља Игманске иницијативе и некадашњи југословенски амбасадор у САД Живорад Ковачевић умро је данас у Београду у 81. години, после дуже болести. Датум и време сахране биће накнадно саопштени.

Живорад Ковачевић је имао дугу политичку, дипломатску и књижевну каријеру, у којој је прошао различите функције - почев од комунистичког активисте, државног функционера, дипломате и аутора значајних публицистичких дела.

Његова политичка каријера прекинута је после сукоба са Слободаном Милошевићем у успону, крајем осамдесетих година, да би се Ковачевић потпуно окренуо либералним погледима и паралелном истраживању новије историје и лингвистике.

Рођен је 30. маја 1930. године у Јагодини. Завршио је Шесту мушку гимназију и дипломирао 1952. године на Високој новинарско-дипломатској школи у Београду. Магистрирао је политичке науке 1961. на Универзитету Беркли у Калифорнији и специјализирао међународне односе 1963. на Харварду, САД.

Од 1974. године био је осам година градоначелник Београда, а потом члан Савезног извршног већа (СФРЈ) и председник Комисије за односе са иностранством (1982-86).

Био је амбасадор СФРЈ у Вашингтону од 1987. до 1989. када је опозван због неслагања са политиком Слободана Милошевића кога је јавно критиковао у Вашингтону. Из тог мандата остао је упамћен његов допринос пребцивању заоставштине америчког научника српског порекла, Николе Тесле, из САД у Београд.

По повратку из САД, дао је отказ у Савезном секретаријату (министарству) за иностране послове и са неколико пријатеља формирао консултантску фирму "Про-ман", из које се убрзо повукао и отишао у превремену пензију 1991. године.

Био је активан члан неколико невладиних организација. Од 1994. је био у Европском покрету у Србији, а од 1999. председник тог покрета.

Био је копредседник Игманске иницијативе која окупља 140 организација из земаља тзв. Дејтонског троугла. Игманска иницијатива је зачетник пројекта "мини-шенгена", чија је основна идеја да се на територији Југоисточне Европе успоставе односи слични онима који постоје у ЕУ, пре свега по питању безвизних режима.

Био је председник Спољнополитичког савета Министарства спољних послова који је формиран 6. септембра 2007. на иницијативу шефа српске дипломатије Вука Јеремића.