Деценија веронауке у школама

Први час веронауке, 2001. године одржао је патријарх Павле, у присуству тадашњег премијера Зорана Ђинђића. У Београду, верску наставу похађа 53 одсто ученика. Толики је, отприлике, поценат ђака и у целој земљи.

"Пре 50-60 година просто је утрта сама верска настава и педагогија цркве у свим димензијама друштва. Враћање у реалност и стављање у строј са другим земљама, огромним бројем земаљама Европе које су у континуитету имали верску наставу, јесте изазов и одређена потешкоћа", каже професор хришћанске педагогије са Теолошког факултета Драгомир Сандо.

Пре десет година, уџбеника није било. Данас их има за све разреде и све вере. Међутим, истраживања показују да нису довољно прилагођена деци, па их верске заједнице стално дорађују. Има и других проблема.

"Толеранција је сигурно повећана међу децом кроз учење ових предмета. Међутим лоша страна свега тога, оно што нисмо успели да постигнемо као квалитет, јесте управо мали број вероучитеља. Често можемо наћи, и то нема шта да се крије, и људе који су инжењери па су добили благослов епископа и положили интерни испит и предају у школи", каже Желимир Попов из Министарствa просвете.

Из Министарства вера подсећају критичаре да се нису оствариле њихове тврдње да ће, због веронауке у школама, бити проблема по верској основи, и указују на занимљиву чињеницу.

"Има јако много тих ситуација да су родитељи стицајем историјских околности дистанцирани од вере којој традиционално и културолошки припадају, а да желе и да хоће и да инсистирају да њихова деца усвоје та знања. Па чак имамо релативно често те појаве да сад деца која уче веронауку постају вероучитељи својим родитељима", наводи министар вера Богољуб Шијаковић.

Питањем вероучитеља и уџбеника за веронауку бавиће се све верске заједнице и министарства вера, просвете и рада. Из Министарства просвете не најављују већа улагања у тај и остале изборне предмете, јер су приоритет редовни предмети.