Храбре жене Ђаковице

У већини градова на Косову и Метохији Срба готово да нема, а на њихове захтеве за повратак не одговорају ни косовске власти, ни међународна заједница. У Ђаковицу жели да се врати више од 200 српских породица. У том метохијском граду, од 1999. године живи само пет старица.

У Ђаковицу жели да се врати више од 200 српских породица, иако у том метохијском граду, од 1999. године, живи само пет старица. Екипа РТС-а обишла је те храбре жене, које чувају сећање на то да је у Ђаковици, до пре 12 година, живело више од три хиљаде Срба.

Кроз Ђаковицу Срби не могу пешке, а најбезбедније је бити неупадљив у возилу са косовским таблицама. Тако се могу избећи каменице и увреде којима Албанци сачекују све ђаковичке Србе који су покушавали да обиђу узурпиране куће или гробље и порушене споменике.

Полако и неприметно, и екипа РТС-а стиже до једине српске оазе, порте цркве Пресвете богородице. Запаљена је 2004. године, али је никла нова црква и нови дом у коме живи пет старица.

"Не можемо ми да изађемо нигде одавде. Јуче је дошао свештеник из Призрена да узме сестру да иду на славу. Изашли су пред капију, пошли да седну у ауто, док их је група људи псовала", каже искушеница Ружица.

"Дванаест година смо као у кућном притвору. То је толико жалосно за Ђаковицу. Ја сам рекла у полицији да ми нисмо у затвору, него да смо рођени овде. Ту ми је рођен деда, прадеда...По чему не можемо да идемо у кућу, ево куће на 50 метара", каже Надежда Исаиловић.

Четири Српкиње из Ђаковице заједно су од 1999. године. Ружица им се придружила пре годину дана. Стигла је из Трстеника. Не жале се, иако живе само од помоћи протераних Ђаковчана и бриге братства из Дечана. Верују да ће дочекати повратак Срба у Ђаковицу.

Ђаковица-забрањени град 

"Они плачу када да се врате, жале. Када смо били на гробљу, они су кукали. Ми имамо душевни мир, нигде нема таквог мира као на Косову, а од телесног свуда се страда", каже Полексија Кастратовић.

Екипа РТС-а је отишла, а да није осетила нимало горчине, нити чула реч осуде, ни према комшијама Албанцима, ни косовским властима, ни међународној заједници.

"Снага коју ове жене показују многима који су отишли, можда и олако, могла би да буде пример", каже државни секретар Министарства за Косово и Метохију Оливер Ивановић.

"Ђаковица је најтежи случај и није без разлога назван забрањени град за Србе. Мислим да ће тешко ићи повратак, али нас охрабрује јака воља оних који желе да се врате", каже Ивановић.

Према његовим речима, време је важан фактор. "После 12 година, оне су се прилагодиле на живот у новој средини. Мислим да смо привели крају, да не кажем изгубили битку повратка Срба у градове", истиче Ивановић.

Нема више ни војника КФОРА-а који су их чували. Старице у Ђаковици, од света у коме за њих нема места, штите само капија, висока ограда и један албански полицајац.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. април 2024.
4° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво