Времеплов (4.1.2011)

Јакоб Грим, немачки књижевник и филолог рођен је на данашњи дан 1785. године. Прва књига на српском језику "Октоих првогласник", штампана је на Цетињу 1494. године. Политичар, новинар, преводилац и сликар Моша Пијаде рођен 1890. године.

Јакоб Грим, немачки филолог, књижевник и академик рођен је на данашњи дан 1785. године. Био је библиотекар у Каселу, а потом професор у Берлину. Сматра се оснивачем савремене германистике. Изучавао је историју језика и књижевности, митове, бајке и предања и фолклор. Заједно са братом Вилхелмом, издао је немачке народне бајке и тиме скренуо пажњу научне јавности не само на народне умотворине, већ и на народни говор и дијалекте. Увео је историјско-упоредни метод у проучавању језика. Његово најзначајније дело јесте Немачка граматика, у коме је дао своје објашњење закона о промени гласова, тзв.  "Гримов закон". Познати су и његови радови: Историја немачког језика, Немачка митологија и Немачке правне старине. Са братом је, 1852. године, почео да издаје велики Речник немачког језика, чије је излажење настављено и после његове смрти. Грим је био пријатељ Вука Караџића. Преводио је на немачки језик српске народне песме. Представио је немачкој читалачкој публици Вукове збирке и превео Вукову Српску граматику.

Године 1890. рођен је Моша Пијаде револуционар, сликар и новинар, јеврејског порекла. Био је члан Комунистичке партије Југославије. После завршене основне школе и ниже гимназије, 1905. године, похађао је занатско-уметничку Школу у Београду, а од 1906. до 1910. године студирао је сликарство у Минхену и Паризу. Поред овога, бавио се активно и новинарством. Своје новинарске кораке започео је 1910. године. Од 1911. до 1912. године био је секретар удружења новинарских сарадника. Због комунистичке активности осуђиван на вишегодишњу робију. После Другог светског рата био високи државни и партијски функционер ФНРЈ. Учествовао је у стварању одлука Другог заседања АВНОЈ-а и првог Устава ФНРЈ. Јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

1710 - Рођен Ђовани Перголези, италијански композитор
(Јеси, 4. 1. 1710 - Поцуоли, 16. 3. 1736)

1795 - Рођен Александар Сергејевич Грибоједов, руски књижевник
(Москва, 4. 1. 1795 - Техеран, 11. 2. 1829)

1809 - Рођен Луј Брај, француски учитељ,  творац писма за слепе и слабовиде особе   (Купвре, 4. 1. 1809 - Париз, 6. 1. 1852)

1842 - У Театру на Ђумруку војни капел - мајстор Јосиф Шлезингер, капелник кнеза Милоша, приредио први јавни музички концерт у Београду

1874 - Рођен Јозеф Сук, чешки композитор
(Крешовице, 4. 1. 1874 - Бенешов, 29. 5. 1935)

1892 - Рођен Милан Богдановић, књижевник, књижевни и позоришни критичар, управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду, академик  (Београд, 4. 1. 1892 - Београд, 2. 2. 1964)

1912 - Рођен Војислав Ђурић, теоретичар и историчар књижевности, професор Филолошког факултета у Београду, академик
(Мало Крчмаре, 4. 1. 1912 - Београд, 28. 7. 2006)

1926 - Рођен проф. др Владета Кошутић, преводилац, професор Филолошког факултета у Београду
(Београд, 4. 1. 1926 - Београд, 21. 1. 2005)

1928 - Рођен Александар Обреновић, књижевник, драматург, филмски редитељ, новинар и   уредник Драмског програма  Радио Београда
(Београд, 4. 1. 1928 - Београд, 24. 5. 2005)

1930 - Рођен Јожа Влаховић, хрватски новинар, покретач и први главни уредник загребачког недељника "Данас"
(Загреб, 4. 1. 1930 - Загреб, 21. 12. 2004)

1935 - Рођен Флојд Патерсон, амерички боксер, светски и олимпијски шампион у средњој категорији
(Вако, 4. 1. 1935 - Њу Палц, 11. 5. 2006)

1947 - Изашао први број немачког недељника "Шпигл"

1960 - Умро Албер Ками, француски књижевник, нобеловац
(Мондова, 7. 11. 1913 - Вилблевен, 4. 1. 1960)

1960 - Рођен Бранимир Брстина, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Банатско Велико Село, 4. 1. 1960)

1960 - Основано Европско удружење слободне трговине (ЕФТА)

1965 - Умро Томас Стернс Елиот, енглески књижевник, нобеловац
(Сент Луис, 26. 09. 1888 - Лондон, 04. 01. 1965)

1967 - Погинуо Борис Крајгер, словеначки револуционар и политичар, потпредседник Савезног извршног већа, народни херој
(Градишће, 14. 2. 1914 - Сремска Митровица, 4. 1. 1967)

1985 - Умро Ловро Матачић, диригент, директор Београдске опере и уметнички руководилац Београдске филхармоније, први шеф музичког програма Радио Београда  (Сушак, 14. 2. 1899 - Загреб, 4. 1. 1985)

1986 - Умро Радован Зоговић, књижевник, књижевни критичар и преводилац
(Машница, 19. 8. 1907 - Београд, 4. 1. 1986)

2000 - Умро Слободан Стојановић, књижевник, драматург и сценариста, уредник ТВ Београд, професор Факултета драмских уметности у Београду
(Ђаковица, 13. 2. 1937 - Пожаревац, 4. 1. 2000)

2005 - Умро Раденко Марјановић, привредник, генерални директор ДП "Књаз Милош"  (Овчиње, 21. 1. 1946 - Бајина Башта, 4. 1. 2005)

2009 - Умро Иван Губијан, атлетичар-бацач кладива, први југословенски освајач олимпијске медаље
(Бјеловар,  1923 - Београд, 4. 1. 2009)

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво