Реституција кључна за повратак

Кључни фактор за повратак расељених и избеглих током ратних сукоба у бившој Југославији јесте враћање отуђене имовине или, ако то није могуће, компензација. Међутим, главно питање које се поставља јесте како ово спровести и исправити неправде.

Ово је закључак студије, коју је спровео Европски парламент о проблемима повратка имовине после сукоба у бившој Југославији деведесетих година, а њом су обухваћене БиХ, Хрватска и Косово.

Ова студија је израђена на темељу петиције Међународне уније за повратак непокретне имовине, која ће данас у Бриселу објавити поред ове и сажетак студије о проблему имовине, одузете после Другог светског рата у земљама Западног Балкана.

Додатни проблем повратку имовине и власничких права у БиХ, Хрватској и Косову јесте чињеница да је имовина избеглих делом уништена или дата на коришћење другим корисницима.

Поред овога, миграција становништва са села у градове, бесправна градња, неажурна катастарска евиденција и непримењивање закона, у случају да они уопште и постоје, отежава још више овај посао.

Решење у реституцији

Примарно решење за ове проблеме би требало да буде реституција, једино у случају да повраћај имовине није могућ би требало прибегавати компензацији, док би извесну накнаду требало дати и онима којима је туђа имовина у међувремену дата на коришћење.

У делу студије посвећеном БиХ посебно се указује на дискриминаторски карактер закона из ратног периода који је омогућавао одузимање напуштене имовине и њено додељивање новим корисницима.

Да би се ово исправило неопходно је да се унапреди постојеће правни оквир, да се ускладе закони на нивоу БиХ и ентитета, да се заврши процес власничке трансформације, као и да се формира заједничка база података о имовини на нивоу целокупне Босне и Херцеговине.

За Хрватску се, поред осталог, наводи потреба прецизног регулисања процедуре за враћање у посед имовине првобитним власницима. Такође се истиче потреба да се успостави конзистентан систем правних норми који би омогућио систематско и целовито решавање власничких питања.

У делу студије о Косову се наводи да решавање имовинских питања не подразумева увек и повратак расељених. Између осталог, предлаже се усклађивање и свеобухватна реформа закона, ревизија и усклађивање катастарске евиденције са европским стандардима, успостављање шема за компензацију као и решавање повраћаја национализоване имовине током социјализма.

И студија о повратку имовине, после сукоба деведесетих у БиХ, Хрватској и Косову као и она посвећена проблему денационализације у земљама Западног Балкана, биће представљене на данашњем скупу у Бриселу, на којем ће учествовати и представници удружења за реституцију из Србије, Босне, Хрватске, Албаније, Румуније и Бугарске.