Београдска "беба из епрувете"

Градоначелник Београда Драган Ђилас посетио је прву бебу рођену у оквиру пројекта финансирања другог покушаја вантелесне оплодње, која се родила у Институту за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије.

Зора Аврамовић, јуче ујутру у осам часова донела је на свет малог Николу, тешког 3,450 килограма и дугачког 52 центиметара.

"Осећај је феноменалан. Све муке кроз које смо прошли током петогодишњег лечења стерилитета од јуче су неважне", рекла је 35-годишња мајка.

Градоначелник Ђилас каже да му је данашњи дан најсрећнији од почетка мандата, јер су борба за бебе и помоћ родитељима највећи успех његовог тима.

"Иницијатива за финансирање другог покушаја вантелесне оплодње потекла је од члана Градског већа Мирослава Чучковића и захваљујући лекарима Института за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије јуче смо добили прву 'београдску' бебу, с обзиром на то да су средста за њено рођење дошла из градског буџета који попуњавају сви Београђани", рекао је Ђилас.

Направићемо мост на Ади, реконстурисати улице, направићемо 15 обданишта, започети изградњу метроа, али је помоћ некоме да постане родитељ и стварање једног живота највећи успех нашег рада, истакао је Ђилас.

Град Београд финансијски учествује у пројекту реализације другог покушаја вантелесне оплодње од новембра 2009, а током ове године за вантелесну оплодњу 215 парова, град је издвојио 50 милиона динара.

Основни услови за улазак у програм су да жена нема више од 40 година, да нема деце и да мушкарац има још живих сперматозоида.

Бебе из епрувете

Прва беба из "епрувете" Луиз Браун рођена је 25. јула 1978. године у Великој Британији. Тај датум је великим словима уписан у књиге светске медицине, а зачетнику вантелесне оплодње др Роберту Едвардсу недавно је додељена Нобелова награда за медицину.

Само девет година након рођења прве бебе из епрувете у свету, 27. јуна 1987. године, у Београду се родио Милош Трајковић - прва беба зачета вантелесном оплодњом у Србији.

Милошева мама, Славица Трајковић из Врања, 14 година се лечила од стерилитета. Лекари београдске клинике Народни фронт су јој, 1986. године, предложили вантелесну оплодњу. Након четири недеље од оплодње др Пророчић саопштио је Славици да је трудна.

Била сам избезумљена и почела сам да плачем, присећа се Славица.

"После 16 недеља др Пророчић ме је погледао и рекао, Славице шта би ти хтела да родиш. Ја кажем девојцицу, а он каже - жао ми је, овог пута биће дечко", наводи Славица.

Од самог зачећа тим стручњака се бринуо о томе да Славичина трудноћа протекне без проблема и да на свет донесе здраво дете.

Др Живановић, који је урадио царски рез, провео је три месеца радећи са овогодишњим нобеловцем др Робертом Едвардсом.

"Ми смо захваљујући ентузијазму људи који су се окупили као тим успели да дођемо до тог циља да и код нас, у нашој земљи, нашој клиници крунишемо добијањем детета зачетог вантелесно или како то обично кажу у епрувети", каже проф. др Жељко Живановић.

"Први плач уз аплауз", "Прво па мушко", "Рођена прва беба зачета у епрувети у Београду" - само су неки од наслова који су тих дана објављивани у новинама.

Проф. др Миленко Пророчић из Гинеколошко-акушерке клинике Народни фронт каже да му је тај порођај остао у дубоком сећању.

"Тог дана, то је била субота, сећам се добро око 11 сати, сви су били уздрхтали просто речено. Не бих рекао да је то била рутинска операција-сама по чину јесте али околности биле су такве да се то никада не може заборавити", наводи др Пророчић.

У Србији је до сада рођено више од 5.000 беба зачетих вантелесном оплодњом.