Времеплов (8.10.2010)

Знаменити српски књижевник, комедиограф, дипломата и академик Бранислав Нушић (Алкибијад Нуша) рођен је у Смедерево 8. октобра 1864. године. Писац цинцарког порекла, студирао је право у Грацу и  Београду. Као дипломата је радио у конзулатима Србије у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву. Због сатиричне песме "Два раба" осуђен је на две године затвора. Учествовао је као добровољац у Српско-бугарском рату 1885. године. У Првом светском рату прешао је са српском војском преко Албаније. Даровит портретиста и писац веома развијеног смисла за позоришну сцену и њене законе, запажао је негативне појаве и са много духа сликао свет који га је окруживао. Његова дела редовно су била на репертоару српских позоришта између два рата, а и данас се играју на нашим позоришним сценама. Најпознатије Нушићеве комедије су: "Сумњиво лице", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Ожалошћена породица", "Покојник", "Пут око света", "Др", "Мистер долар". Познате Нушићеве приповетке и романи су: "Аутобиографија", "Приповетке једног каплара", "Општинско дете", као и трагедије "Кнез Иво од Семберије" и "Хаџи- Лоја".

Аргентински лекар и револуционар, херој кубанске револуције Ернесто Че Гевара убијен је на данашњи дан 1967. године. Гевара је представљао једну од кључних личности кубанске револуције Фидела Кастра (1956 - 1959), као члан покрета "26. јул". Након победе револуције на Куби, ангажовао се у покретима за ослобођење од диктаторских режима путем герилске борбе, у Конгу за време владавине Моиза Чомбеа, а потом и у Боливији. Заједничким деловањем ЦИА и боливијске војске, Че је након кратког ватреног окршаја ватреним, ухваћен 8. октобра 1967, и недуго по хапшењу убијен. Његов лик, као борца за ослобођење и жртве империјализма, и данас представља један од главних симбола и икона друштвене и политичке револуције широм света. Часопис "Тајм" прогласио је Гевару једним од 20 највећих светских икона и хероја у оквиру 100 најутицајнијих људи света 20. века, а чувену фотографију Геваре, коју је фотографисао Алберто "Корда" Дијаз, Академија уметности у Мериленду прогласила је "најпознатијом фотографијом на свету и симболом двадесетог века".

1690. Почела велика сеоба Срба под Арсенијем III Чарнојевићем

1768. Рођен Влахо Стулић (Стули), драмски писац (Дубровник, 08. 10. 1768 - Дубровник, 19. 12. 1843)

1848.Рођен Пјер Дежејтер, француски револуционар и композитор, аутор музике за "Интернационалу" (Гент, 08. 10. 1848 - Сен-Дени, 26. 09. 1932)

1892. Рођена Марина Ивановна Цветајева, руска књижевница (Москва, 08. 10. 1892 - Јелабуга, 31. 08. 1941)

1895. Рођен Хуан Доминго Перон, аргентински политичар и државник, председник Аргентине (Буенос Аирес, 08. 10. 1895 - Буенос Аирес, 01. 07. 1974)

1912. Почео Први балкански рат

1921. У Панчеву одржана прва партија шаха живим фигурама у Југославији

1922. Рођена Љубица Ђорђевић, библиотекар и библиограф, професор Филолошког факултета у Београду (Крагујевац, 08. 10. 1922 - Београд, 04. 1999)

1925. Београд одликован чехословачким Орденом ратног крста

1931. Рођен Драгослав Срејовић, археолог, професор Филозофског факултета у Београду, академик (Крагујевац, 08. 10. 1931 - Београд, 29. 11. 1996)

1940. Рођен Станиша Радмановић, кајакаш и тренер ( 08. 10. 1940 - Сремска Митровица, 21. 01. 2010)

1946. Рођен Жан Жак Бенекс, француски редитељ и сценариста (Париз, 08. 10. 1946)

1953. Велика Британија и САД, без консултовања Југославије, повукле снаге и предале Италији цивилну управу у зони "А" слободне територије Трст, чиме је изазвана једногодишња криза

1954. Ослободилачке снаге Северног Вијетнама ушле су у главни град Ханој

1967. Умро британски државник Клемент Ричард Атли, лабуристички премијер од 1945. до 1951. током чије је владавине Лондон признао независност Индије (1947.) и Бурме (1948.)

1970. Нобелову награду за књижевност добио је руски писац Александар Солжењицин

1982. Рођен Милош Павловић, аутомобилиста (Београд, 08. 10. 1982)

1991. Парламенти Хрватске и Словеније донели одлуке о отцепљењу од Југославије и проглашењу самосталности

1992. Умро Вили Брант (Хеберт Фрам), немачки политичар и државник, канцелар СРН, нобеловац (Либек, 18. 12. 1913 - Ункел, 08. 10. 1992)

1993. Умро Алфред Тепфер, немачки индустријалац и хуманиста (Алтона, 13. 07. 1894 - Хамбург, 08. 10. 1993)

1999. Умро Владислав Поповић, археолог, професор Филозофског факултета у Београду, академик (Београд, 21. 12. 1930 - Београд, 08. 10. 1999)

1999. Умрла Радмила Трифуновић-Диклић, уредник Музичког програма РТБ -а (Ћуприја, 17. 11. 1941- Београд, 08. 10. 1999)

2002. Умро Миленко Маричић, позоришни и ТВ редитељ (Нови Винодолски, 15. 04. 1928 - Београд, 08. 10. 2002)

2004. Умро Жак Дерида, француски филозоф и теоретичар књижевности (Ел-Биар, 15. 07. 1930 - Париз, 08. 10. 2004)

2007. Умро Милан Ђукић, политичар, председник Српске народне странке у Хрватској, посланик српске националне мањине у  Сабору Хрватске (Доњи Лапац, 10. 04. 1947 - Доњи Лапац, 08. 10. 2007)