Дан авијације Србије

Припадници 98. авијацијске базе на војном аеродрому Лађевци код Краљева обележили су данас 2. август - Дан рода авијације и верски празник Свети Илија сечењем славског колача.

На аеродрому је после почасног строја приказана смотра летелица и ваздухопловног наоружања а на свечаности у кругу аеродрома старешинама, војницима и гостима о развитку српског ваздухопловства говорио је командант базе пуковник Дејан Јоксимовић.

Поводом празника ваздухопловаца, на спортском аеродрому "Бреге" у Краљеву Аеро клуб "Михајло Петровић" је, после 30 година паузе, поново отворио школу једриличарства која ће моћи да прими на обуку 15 будућих једриличара.

И Ваздухопловни савез Београда и ваздухопловци Србије обележили су у београдском "Аероклубу" празник свог заштитника светог пророка Илије.

Наређењем краља Александра Обреновића предвиђено оснивање ваздухопловних балонских одељења при свакој дивизији српске војске, припадници Ваздухопловства Војске Србије 2. август обележавају као Дан рода авијације.

Прве ваздухопловне јединице Српска војска основала је мање од једне деценије након првог лета браће Рајт у САД.

Србија међу првих 15 земаља с ратним ваздухопловством

Већ 24. децембра 1912. године тадашњи министар војни Радомир Путник потписао је одлуку о оснивању Ваздухопловне команде у чији су састав ушли Голубија пошта, Балонско одељење са три балона, Водонична централа и Аеропланско одељење са 12 авиона.

Први аеродром изграђен је на Трупалском пољу код Ниша.

Србија је тако постала једна од првих 15 земаља у свету која је имала ратно ваздухопловство и једна од пет држава које су користиле авијацију у борбеним дејствима, односно у Балканским ратовима.

После окупације Србије у Првом светском рату, српска авијација је престала да постоји али је већ 1916. године основана Српска авијатика која је имала пет српско-француских ескадрила и која је пружила велики допринос пробоју Солунског фронта и ослобођењу домовине 1918. године.

Око 300 пилота, колико их има Војно ваздухопловство Србије, располаже са нешто више од сто летелица, од којих је, у зависности од резервних делова, употребљива једна до две трећине.

У првој половини ове године пилоти су у просеку летели по 15 сати, што је више него претходних година, али три пута мање него што налажу стандарди у развијеним земљама.

Висок ниво безбедности

Према речима мајора Дејана Васића, ниво безбедности летења је на изузетно високом нивоу, нарочито имајући у виду проблем са резервним деловима.

"За нас пилоте мислим да је проблем прекид у континуитету летачке обуке и неизвесност у ком правцу ће се све то кретати у будућности на шта ми не можемо да утичемо", објаснио је Васић.

Нови авиони нису куповани више од двадесет година, а у наредних десет година српски пилоти моћи ће да лете на четири Мига 29 и на авионима Галеб Г4.

Четрнаест Мигова 21 за неколико година биће приземљени, јер им истичу ресурси.

У Команди ваздухопловства урађена је тактичка студија набавке новог вишенаменског борбеног авиона.

Авиони Ф16, "еурофајтер", француски "рафал", модернизовани руски Миг-29, "сухој", према оцени команданта Ваздухопловства и ПВО бригадног генерала Ранка Живка, имају изузетно високе летне карактеристике, наоружање и опрему који би задовољили потребу за заштитом ваздушног простора.

За куповину једне ескадриле, односно 14 до 20 авиона, колико се планира, потребно је 500 до 800 милиона евра.

Војни аналитичар Александар Радић сматра да ће велики проблем бити оспособити нову генерацију пилота на техници која сада постоји за пријем нове генерације ваздухоплова.

На Аеродрому "Батајница" 13. септембра биће организован аеромитинг на коме је 15 земаља већ потврдило учешће, а очекује се да ће летети пилоти из двадесетак земаља.