Устоличен патријарх Иринеј

Његова светост патријарх српски Иринеј, 45. поглавар СПЦ, свечано уведен у трон врховног поглавара Српске православне цркве у Пећкој патријаршији. У приступној беседи окупљеним верницима, патријарх позвао на мир и заједништво.

Церемонијом у Храму светих апостола у Пећкој патријаршији, свечано је устоличен патријарх Иринеј, 45. поглавар Српске православне цркве.

Свечаност је почела литургијом, после које су у трон врховног поглавара СПЦ Његову светост увели митрополит црногорско-приморски Амфилохије и митрополит загребачко-љубљански Јован. Током чина устоличења, митрополити су патријарху Иринеју уручили панагију архиепископа (мала икона која се носи на прсима), жезло и белу панакамилавку (капу).

У приступној беседи, после чина устоличења, патријарх Иринеј је позвао на мир и заједништво.

"Молимо се Господу, светим пећким угодницима Божјим и светим косовским мученицима, свима светима из рода нашега и свим светим угодницима Божјим да у овој земљи завладају мир, слога и љубав међу народом, и да се што пре зацеле све ране свих, нанете мржњом и злобом", поручио је патријарх Иринеј.

Чину устоличења у Пећкој патријаршији присуствовао је председник Србије Борис Тадић, као и више од 400 високих званичника, представника православних цркава из света и осталих верских заједница, као и око 6.000 верника.

Међу присутнима су представници цркава и верских заједница били су надбискуп београдски Станислав Хочевар, реис ул улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић и муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић.

Руску православну цркву представљао је митрополит Иларион, Јерусалимску патријаршију архиепископ Тефилактос, Грузијску патријаршију митрополит Герасим, Румунску православну цркву митрополит Иринеј, Бугарску православну цркву митрополит Доментијан, Кипарску православну цркву митрополит Хризостом, Грчку православну цркву митрополит Теологос, Албанску православну цркву митрополит Игнациос, а устоличењу је присуствовао и представник Пољске православне цркве.

Свечаном чину у Пећкој патријаршији присуствовали су посланик Самосталне српске демократске странке у Хрватском Сабору Милорад Пуповац, принц Александар Карађорђевић са породицом, руски амбасадор у Београду Александар Конузин, представници дипломатског кора, шеф УНМИК-а Ламберто Занијер, командант Кфора Ерхард Билер и шеф Еулекса Ив де Кермабон.

У манстриској порти и испред ње било је неколико хиљада верника, а сви који нису могли да уђу у порту церемонију су пратили преко видео бима. Уз присутне вернике са Косова и Метохије, многи су стигли из читаве Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније.

Церемонију је пратило око 50 домаћих и страних новинара.

Косовска полиција је контролисала саобраћај у Пећи и долазак верника на свим важнијим раскрсницама. Непосредну околину манастира обезбеђивали су италијански војници из састава Кфора.

Седиште српских патријараха

Пећка патријаршија је традиционално седиште у коме су вековима устоличавани српски патријарси, од првог српског архиепископа Светог Саве, који је био поглавар српске цркве у периоду од 1219. до 1233. године до патријарха Иринеја.

Последњи српски архиепископ и први српски патријарх био је Свети Јоаникије Други. Српска архиепископија је на Цвете 1346. године проглашена за Патријаршију. Јоаникије, који је постао први српски патријарх, крунисао Душана Силног за цара.

Пећ је за седиште Патријаршије проглашена 1346. године. Недуго после пада Србије под турску власт 1459. године, умро је патријарх Арсеније II (1463.) а власт охридског архиепископа проширила се на Пећку патријаршију.

После вишевековне османлијске владавине и ратова, Пећка патријаршија је поново успостављена 1920. године, а први патријарх који је у том здању устоличен, након њеног обнављања, је патријарх Димитрије (Павловић).

Патријарх Иринеј је на Светосавском трону заменио патријарха Павла, који је ту свету дужност обављао 19 година, поставши 45. поглавар Српске православне цркве.

Број коментара 45

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво