Без политизације устоличења

Председник Србије Борис Тадић присуствоваће устоличењу патријарха Иринеја у Пећкој Патријаршији 3. октобра, саопштио је Свети архијерејски синод Српске православне цркве.

Синод СПЦ поручује да је устоличење патријарха Иринеја искључиво црквени и духовни чин, од историјског значаја за Цркву и целокупан српски народ и да је непожељна и апсолутно неприхватљива било каква политизација тог догађаја.

Патријарх Иринеј и Синод тим поводом, позвали су чланове Владе, лидере политичких странака и друге истакнуте политичке личности да у потпуности и без остатка поштују достојанство и духовни карактер тог догађаја, као и споразум Синода са међународим органима који делују на Косову и Метохији, и тако допринесу да тај "најсвечанији молитвени чин, у вековном седишту СПЦ, протекне у најбољем реду, а тиме спрече могућност било каквих и било чијих провокација".

Синод, у исто време, обавештава јавност да ће Србија и њени органи, на свечаности устоличења патријарха, бити у потпуности репрезентовани у личности њеног највишег представника, председника Републике Бориса Тадића.

Синод Српске православне цркве саопштио је да ће за све истакнуте политичке и јавне личности из Србије и Републике Српске, свечани пријем поводом устоличења патријарха бити приређен 4. октобра 2010. године, у Патријаршији, у Београду.

У цркви има места за Артемија 

Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је да је "случај" владике Артемија "непријатан догађај за Цркву", али да владика у њој и даље има своје место, а да његово архијерејство ниједног тренутка није доведено у питање.

"Владика Артмије је у једном дугом периоду био у раскораку са Сабором и Синодом. Мало се издвојио из целине Цркве и за нас је било неприхватљиво то што је он стање у коме се Косово нашло сматрао личним проблемом, који он треба да решава на начин који сам сматра најцелисходнијим", рекао је патријарх српски у интервјуу Танјугу.

Патријарх је додао да је то био први проблем са којим се суочио, после избора и увођења у дужност патријарха, али и да другог пута и начина, осим оног за који се Синод определио, није било.

"Ми желимо да се та ствар смири", каже патријарх.

"Мир је у интересу Цркве и времена у коме живимо. Мир је и у интересу самог владике Артемија и његових монаха који га следе, а који сада висе између неба и земље".

Патријарх каже да је Сабор дуго указивао Артемију на то да не може стање у коме је Косово сматрати личним проблемом који треба сам да решава, али да владика то није уважавао.

Он наводи да није желео да Сабор донесе оптужујућу одлуку, али је, каже, владика Артемије инсистирао на томе да буде гласања, очекујући да ће бити подржан.

"Молили смо владику Артемија и да се обрати монаштву и замоли их да се врате у своје манастире. Он је то учинио, али на помало неозбиљан начин, а када смо му ми на то указали, он је Синоду узвратио писмом које практично представља раскол", испричао је патријарх.

То је, каже он, допринело да Синод донесе одлуку којом се владики Артемију привремено забрањује чинодејствовање до одлуке Сабора, који ће бити одржан у новембру.

Патријарх је истакао да друга права епископа Артемија нису доведена у питање, али да, природно, није могао да остане на Косову, већ је морао да изабере манастир на неком другом месту, где ће моћи да живи и да делује.

За њим је пошао и "један велики број монаха и монахиња" што, тврди патријарх, није било оправдано, јер они ничим нису били угрожени.

Ипак, "владика Артемије има своје место у цркви, а његово архијерејство није доведено у питање и могао би и даље да користи Цркви и себи. Он је пошао другачијим путем и ми не бисмо желели да тим путем настави", казао је патријарх, архиепископ пећки и митрополит београдско-карловачки Иринеј.

Раскол у македонској цркви "велика рана", ЦПЦ није црква 

Патријарх каже да је раскол који се својевремено десио у македонској цркви "велика рана" наше Цркве.

Он тврди да је то био "чисто политички догађај" који су "смислили комунисти" да би разбили и раздвојили два блиска народа.

После дугих преговора, шездесетих година, тај проблем је решен тако што је призната аутономија македонске цркве у саставу српске цркве, рекао је патријарх.

"Наша жеља је да се тај проблем реши на добро цркве и народа. Има неких жеља и наговештаја, али сада је много теже, јер постоји званични представник македонске цркве, охридски архиепископ", навео је он.

"Ствар је сада у великој мери у њиховим рукама", указује патријарх, а наша Црква ће, каже, учинити све да до решења тог проблема дође.

Кад је реч о канонски непризнатој Црногорској православној цркви, патријарх каже да то "и није црква", већ "заједница одбеглих лица из цркве на челу са њиховим поглаваром".

"Сви су они лишени свога звања, пре него што су постали то што су постали, а Михаила је рашчинила Цариградска црква", подсетио је патријарх, приметивши да се "скуп бегунаца" ни по чему не може назвати црквом.

"Званична црногорска власт такву заједницу подржава, што јој није на част и што најбоље сведочи и говори о једном болесном стању којег ће се сутра стидети, али стање је такво какво је", казао је патријарх Иринеј.

Поводом критика које је на рачун СПЦ недавно упутио главни муфтија Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић, оптуживши је да стоји иза свега што се у тој заједници догађа, посебно по питању веронауке, патријарх је рекао да је реч о човеку који је "искочио" из верске организације и који жели да постане политички лидер.

"То, свакако, неће бити добро за исламску заједницу, као ни за наше међусобне односе и контакте", казао је патријарх уверен да је реч о тренутној појави за коју се, каже, нада да ће се наћи решење.

"То што Зукорлић ради нема никакве везе са вером. Реч је о чистој политици неког ко не жели ништа добро држави у којој живи", рекао је патријарх Иринеј.