Преглед штампе (29. 07. 2009.)

После злата отишао да спава

Свет није довољан! Дан после феноменалне трке и титуле планетарног шампиона на 50 метара делфин, код Милорада Чавића нема велике еуфорије. Прихватио је то као да се то сваки дан постаје и као да свако то може да уради. Имао је уобичајени јутарњи тренинг у базену хотела у којем су смештени српски репрезентативци.

После првог злата није било великог славља.

- Право да вам кажем отишао сам да спавам. Наравно да сам презадовољан, али посао није завршен. Злато на 50 метара делфин даје ми само већи мотив да покушам да поновим исти успех и на дупло дужој деоници - каже шампион света.

Велика трка на 50 делфин на „Форо Италику" већ је отишла у историју. Кратак резиме је гласио.

- Знао сам да сам физички савршено спреман, само је било питање да ли ћу то показати и у базену. Већ после прве квалификационе трке све дилеме су нестале. Видео сам да је медаља реалност, али наравно свако од нас жели злато - у даху је рекао Чавић и додао - Шпанац Муњоз је сјајан такмичар, а то показује и невероватни светски рекорд, који је поставио. Ипак у финалу то не игра велику улогу. То је трка и често пресуђују неке друге ствари. Ментално сам био јак и то је пресудило.

У базену је све деловало савршено, мада Чавић не мисли тако:

- Улаз у воду и подводни део је било сјајно, пливање такође. Једини проблем је поново био улазак у циљ. Нисам баш најбоље погодио последњи замах, али то сада и није толико важно. Знам где је била грешка и трудићу се да је не буде на стотки.

Већ сада све мисли су окренуте ка трци на 100 метара делфин и великом обрачуну са Мајклом Фелпсом (квалификације и полуфинале су 31. јула, а финале 1. августа).

- Већ сам рекао драго ми је што сам најбржи делфинаш света, али ће ми више значити евентуално злато на 100 метара делфин. То је моја дисциплина и желим ту да покажем да сам најбољи. Наравно то је жеља, а видећемо да ли ће се све коцкице поклопити - закључио је Чавић.

Иако је увек врло умерен у изјавама, најбољи српски спортиста је већ показао да и те како зна колико вреди. Све што каже има основа, тако да Мајкл Фелпс и остали „делфини" имају разлога да буду забринути.

Препреке више не постоје

Италија снажно подржава европске интеграционе процесе земаља западног Балкана. Званични Рим је био једини са "западне" стране, међу чланицама ЕУ, који је и писано инсистирао да се грађанима региона укину визе. Италија сада тражи организовање самита шефова влада земаља чланица ЕУ које би, заједно с Вашингтоном, дале јасан и конкретан подстрек уласку преосталих балканских земаља у Европску унију.

Шеф италијанске дипломатије Франко Фратини у ексклузивном интервјуу за "Новости" истиче значај потпуног укључења региона у европске интеграционе процесе.

- Италија је увек подржавала напоре Европске комисије да се оствари либерализација визног режима са земљама западног Балкана и зато поздрављамо њену одлуку да предложи увођење Србије, Црне Горе и Бивше југословенске републике Македоније на белу шенгенску листу. Желео бих да нагласим да у актуелном контексту, либерализација визног режима представља најефикаснији инструмент којим располаже ЕУ да би учинила конкретнијом европску перспективу ових земаља. Уверен сам да ће ова одлука послати веома важну политичку поруку житељима региона који дају нарочит значај могућности да се крећу Европом без виза. Ова мера ће олакшати контакте међу људима, побољшаће економске перспективе ових земаља и омогућити боље упознавање ЕУ.

- Либерализација визног режима је процес који се односи на цео регион и имаће позитиван одјек на све ове земље. Искључена је свака намера да се политички изопште особе које живе на Косову и грађани других земаља, који ће уживати визну либерализацију у периоду који следи. Комисија наставља разговоре са српским властима да би се нашло прихватљиво решење за питање пасоша за Србе који живе на Косову и ми у потпуности подржавамо напоре који се чине у овом контексту.

- Сви предуслови да грађани Србије, заиста, путују Европом слободно, без виза, почев од 1. јануара 2010 су ту, рекао је Фратини и додао да недавна препорука Европске комисије представља прву етапу у процесу усмереном да се постигне овај циљ. "Савет министара сада треба да се изјасни о овом предлогу, после консултације Европског парламента. У случају одобравања, што јако желимо, перспективе либерализације визног режима почетком 2010. године могу да се остваре. Важно је да Србија уложи неопходне напоре да би се, до дана када ће Савет усвојити препоруке, остварили сви референтни циљеви утврђени мапом пута."

- Италија је увек подржавала нужност за ЕУ да одржи актуелном европску перспективу земаља западног Балкана, јер је стабилност овог региона уско везана с путем приближавања ЕУ. Због тога је Италија, као што добро знате, предложила акциони план од осам тачака, који предвиђа конкретне резултате и могући временски оквир усмерен да се земље региона охрабре да би напредовале у спровођењу својих процеса реформи. Италија је, дакле, у потпуности ангажована на напретку свих аспеката интеграције Србије и осталих земаља региона у европским оквирима. У тој перспективи, предложили смо самит на нивоу шефова влада ЕУ уз учешће САД и земаља западног Балкана. Треба га одржати следеће године, десет година после самита у Загребу којим је започет процес приближавања Балкана ЕУ, да би се јасно дала подршка за прикључење земаља као што су Србија, Црна Гора, Босна и Албанија.

Влада спрема нове порезе: Држава хоће да нам отме петину плате!

Министарка финансија Диана Драгутиновић потврдила је за Прес да ће предложити Влади Србије измену пореза на доходак грађана који предвиђа две стопе - прву и нижу стопу пореза од 10 одсто, која ће се применити на плате испод 40.000 динара, док ће за плате веће од тог износа важити друга и виша стопа пореза од 20 одсто. Министарка Драгутиновић предложиће и неопорезиви део у висини 30 одсто просечне плате у претходном месецу.

Нови предлог закона о порезу на доходак грађана, тврди она, даће „равномернију расподелу терета".
- Порез на плате неће се плаћати на неопорезиви износ, који ће по предлогу закона бити 30 одсто просечне плате у месецу који је претходио оном за који се зарада исплаћује. Тај неопорезиви део био би сада око 9.300 динара - каже за Прес Диана Драгутиновић, и додаје да ће Влада Србије одлучити шта ће бити коначно решење.

Она открива да је могуће да ће се разматрати и варијације у вези са висинама стопа и неопорезованог дела. Министарка каже да није искључено да, на пример, стопа за веће плате буде нешто мања, али и да неопорезовани део буде мањи.

На критике привредника да ће их увођењем оваквог система опорезивања довести у тежак положај, Диана Драгутиновић каже:

- Уз све дужно поштовање, ја нисам мађионичар. Ако имате нешто што се зове дефицит, ви морате да повећате приходе и да смањите расходе, и ту не постоји ништа треће. Овај предлог закона представља равномерну расподелу терета јер ће мање плаћати они који имају мање, а више они који имају више. Не знам шта је од тога више фер - сматра министарка Драгутиновић.

У Скупштини Србије објашњавају да би овај закон могао да буде изгласан најраније у септембру, уколико буде послат на усвајање по хитном поступку, док би у редовној процедури могао да стоји чак три месеца.

С друге стране, привредници оцењују да би предложене измене у опорезивању плата деловале погубно на већ посрнуле фирме, те да нам прете отпуштања, смањење плата и бежање у сиву економију.

Коштуничина влада делила станове шаком и капом

Највећи број државних станова продат је у време владе Војислава Коштунице, и то 288. „Блиц" је имао увид у списак отуђених државних станова и у Београду нови власници квадрата постајали су најчешће запослени у министарствима, и то у кабинету министара. Предњаче министарства којима је руководио кадар ДСС.

Списак 288 станова које су откупили запослени у државној управи или на локалу „Блиц" је добио након што су наше новине објавиле да су ти станови додељивани и државним функционерима, уз невиђене услове кредита и за мале паре.

Извештај о становима има седам страница. Од укупног броја продатих станова, највише је нових власника у Београду, где су државни службеници откупили чак 41 стан. Квадратура се креће од 50 до 100 квадрата, али најзаступљенији су они од око 90 квадрата на Новом Београду. У подацима наведена су само имена купаца, град или општина у којој је стан, квадратура, цена и када је склопљен уговор о откупу.