Борба против корупције: Стварно и могуће

Дан када ће бити сузбијена шалтерска и свака друга корупција, када ће се знати имовина свих политичара и имена страначких финансијера, још је далеко, слажу се чланови антикорупцијских тела и невладиног сектора

Само Савет за борбу против корупције, који постоји осам година, Влади је доставио стотине извештаја, који најчешће нису уважавани.

Верица Бараћ из Савета за борбу против корупције сматра да борба са корупцијом у Србији у суштини још није ни почела. 

"Досадашњи учинак је мали зато што је иста суштина власти. Код нас владају странке које нико не конторлише", рекла је Бараћ.

Бараћева сматра да је Србији потребно много малих, али специјализованих институција за борбу против корупције, те да гломазна Агенција, која ће почети да ради 1. јануара, прети да сама постане бирократизована и извор корупције.

Агенција за борбу против корупције 

Директорка Агенције за борбу против корупције, која ће преузети запослене и надлежности Републичког одбора за решавање сукоба интереса, тврди да је та институција неопходна и да није пресудан број тела већ њихова продуктивност.

Агенција ће на располагању имати и механизме изрицања санкција, од прекршајних казни до предлагања разрешења функционера.

"У погледу непријављивања имовине постоји кривично дело непријављивања имовине за које је запрећена казна затвором, рекла је Зорана Марковић из Агенција за борбу против корупције.

Сматра да ће нове могућности Агенције бити велики корективни моменат који ће омогућити да се спроведе надлежност у дело.

Недавни сукоб са Министарством финансија, иако се своди на однос директорке Агенције и запослених у Министарству, указује и на потенцијални проблем финансирања.

Министраство је Меморандумом предвидело да Агенција добије 18 пута мање новца него што је планирано.

Однос министарства према свим антикорупцијским телима је некоректан, сматра Повереник за информације Родољуб Шабић.

"Ако је однос према агенцији иницијално такав не видим како ћемо те резултате постићи и у том смислу тај се однос према свима мора хитно мењати", рекао је Шабић.

Проблем изгубљеног времена

Уколико су антикорупцијска тела ефикасна, ниједно оптерећење за буџет не би требало да буде проблем, поручују из Транспарентности Србије.

Чињеница да Влада не поштује препоруке тих тела указује да нисмо способни да посао завршимо до краја.

"Донели смо законе, оформили тела и онда кад Влада и Скупштина треба да их подрже, та порука редовно изостаје", рекао је Немања Ненадић из Транспарентности Србија.

Он каже да је проблем изгубљеног времена већи него проблем пара, јер се каска за европским интеграцијама, а грађани више не верују у промене.

Осим превентивних тела, којих у земљи има десетак, постоје и репресивна тела, која се баве спречавањем корупције, у шта се убраја МУП и Тужилаштво. На тим пословима ради 21 заменик јавног тужиоца у Србији, а постоје назнаке да ће и Специјално тужилаштво за организовани криминал добити посебне ингеренције да се бави корупцијом на високом нивоу.