Без уџбеника за црногорски језик

Иако се од септембра у црногорске школе уводи црногорски језик, још не постоје уџбеници за тај предмет. Нови језик предвиђа и два нова слова, са којима су се појавиле једино тастатуре.

У црногорске школе од јесени се уводи црногорски језик. То прописују Измене Закона о општем образовању које је скупштина усвојила крајем прошлог месеца. Нејасно је, међутим, како ће се та одлука спроводити у пракси, јер, иако су до почетка школске године остале мање од две недеље, још не постоје одговарајући уџбеници.

Такође, још није превиђено ни како ће се решити проблем докумената, ако неко буде желео да му се име напише онако како се изговара. Уместо одговора на практична питања, стижу захтеви црногорске заједнице да се и у Србији у појединим општинама црногорски уведе у службену употребу.

И они који кажу да је њихов језик црногорски, али и они који им то не одобравају, о једном имају исто мишљење - питање језика на простору бивше Југославије превазилази границе лингвистике.

"Дуго је актуелна научна дебата између лингвиста да ли Срби, Хрвати, Црногорци, Бошњаци говоре истим или различитим језиком, али чињеница је да је сваки од тих народа националним именом дефинисао име језика са којим говори. Мислим да је нереално очекивати да ће се и један народ или држава одрећи тога да језик назову сопственим националним именом", изјавио је Ненад Стевовић, председник Удружења Црногораца Србије "Крсташ".

Владо Ђукановић, лингвиста објашњава ову ситуацију тиме што су Црногорци добили своју државу, народ су већ били и да им се сада чини да треба да имају и свој језик.

"Из социолингвистичке перспективе то је сасвим у реду, тако су се ствари раније у свету дешавале. Они по том питању нису никакав изузетак", додао је Ђукановић.

Два нова слова црногорског језика

Ипак, два нова слова, предвиђена правописом који је прошлог лета у Црној Гори ступио на снагу, меко ш и меко ж, уносе битне промене у свакодневицу.

"Са тим ће Црногорци имати проблем, наиме ви можете узети било који дијалекат на свету и од њега направити језик, зато се и не зна тачан број језика. Да ли ћете узети нека два гласа, па их прогласити особинама књиижевног језика, то нема потребе да се ради у случају Црне Горе. Они могу да задрже језик овакав какав је, да га зову црногорским језиком и да све буде у реду", истакао је Ђукановић.

Црногорци се са тим не слажу. Нису у питању само два слова, кажу, већ много више. Као доказ за то наводе да има Црногораца који још не знају свој матерњи језик. Зато траже да се и у Србији, у местима где за то постоје услови, црногорски уведе у службену употребу.

"Ми смо упутили и допис Министарству културе и науке Црне Горе да нам се помогне у научном конципирању тог захтева у следећем кораку, а то је да црногорски језик буде језик и у образовним установама", рекао је Стевовић и додао да се нада да ће већ током јесени из Црне Горе о том питању доћи позитиван одговор.

Питање је, међутим, да ли ће се до јесени све решити. У подгоричким књижарама уџбеника још нема. Са два нова слова до сада су се појавиле једино тастатуре, и то крајем прошле године, када су већину продатих купиле Матица црногорска и Скупштина.

Број коментара 30

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво