Преминуо Феликс Пашић

Познати новинар, позоришни критичар и публициста Феликс Пашић умро је у суботу, 31. јула у Београду, саопштила је данас његова породица.

Феликс Пашић рођен 19. фебруара 1939. године у Сплиту. Студирао је француски језик и књижевност. Новинарски век је провео у "Борби" (1960-1975), Радио Београду (1975, 1976) и Телевизији Београд (1976-2000). Био је уредник Културне рубрике "Борбе" и уредник Културног програма Другог програма Радио Београда.

У "Борби" је почетком шездесетих објавио серију разговора са савременим југословенским писцима (60 разговора).

За Телевизију Београд снимио је око 150 документарних емисија, међу њима серију емисија-портрета значајних позоришних личности српске историје, у првом реду глумаца (Пера Добриновић, Жанка Стокић, Љубинка Бобић, Добрица Милутиновић, Миливоје Живановић, Милан Ајваз, Мија Алексић, Слободан Перовић, Неда Спасојевић, Оливера Марковић, Бојан Ступица, Мирослав Беловић, Дејан Мијач, Мира Траиловић).

Покренуо је и неколико година водио и уређивао телевизијске Хронике Битефа.

Четрдесет година рада

Пашићева критичарска делатност обухвата раздобље од четрдесет година. Једно време је писао филмску критику, а од почетка седамдесетих је активан позоришни критичар. Био је стални позоришни критичар "Борбе", "Вечерњих новости", Радио Београда, "Дневног телеграфа" и "Театрона".

Упоредо са редовном критичарском активношћу, предано се бави глумцима, настојећи да у разговорима са њима испита не само феномен глуме, већ и да испише специфичне глумачке биографије (серија "Глумци говоре" у часопису "Сцена"). Развио је и усавршио нарочиту врсту портретисања позоришних уметника кроз јавне разговоре.

У разним улогама - селектора, члана жирија, водитеља разговора о представама - активно је био присутан на свим нашим важним позоришним фестивалима и манифестацијама.

Био је последњи савезни селектор Стеријиног позорја (1989. и 1990), 15 година је, као селектор и уметнички директор, давао креативни печат Фестивалу монодраме и пантомиме, основао је и три године водио Југословенски фестивал позоришта једног глумца у Никшићу.

Са Светланом Бојковић је покренуо и седам година (1992-1999) уређивао позоришне новине "Лудус", у којима је објавио 60 опсежних разговора са позоришним уметницима.

Објавио је више књига, међу којима су Савременици (разговори са југословенским писцима - 1965), Олуја (дневник представе - 1987), Како смо чекали Годоа кад су цветале тикве (документарно истраживање случајева забране двеју позоришних представа - 1992), Зоран (разговори са Зораном Радмиловићем - 1995), Карло Булић - авантура као живот (1992), Мира Траиловић, госпођа из великог света (2006), Глумци говоре И, ИИ (разговори са шеснаесторо српских глумаца - 2003), Јоакимови потомци (портретни медаљони добитника Статуете "Јоаким Вујић" - 2006).

Добитник многих вредних признања

Аутор је и неколико монографија: Град театар Будва - Првих десет година (1998), Град театар Будва - Других десет година (2007), Десет фестивала позоришта за ђецу (о Југословенском фестивалу позоришта за ђецу у Котору, 2002), Београдско драмско позориште - 60 година (2007), Вук, з. п. Тршић, Вукови сабори 1933-2008 (2008), Звездара театар 1984-2009 (2009).

Приредио је књигу о Оливери Марковић, књигу критика Слободана Селенића (Драмско доба), књигу песама и записа Љубише Бачића (Мој животе мало ли те има).

Коауторски је сарађивао у монографијама о Љуби Тадићу, Мири Ступици, Мији Алексићу, Зорану Радмиловићу, Невенки Урбановој, Рахели Ферари, Данилу Стојковићу, Марији Црнобори.

Превео је са француског Оглед о непосредним чињеницама свести Анрија Бергсона (Велика едиција Идеја, 1978).

"Муци-Љубомир Драшкић или живети у позоришту", последња Пашићева књига објављена овог лета. Аутор је покушао да на основу документарне грађе расветли чињенице из живота и позоришног деловања редитеља Љубомира Драшкића.

Добио је годишњу награду Радио Београда (1975), награду "Светозар Марковић" (1979), награду "Арман Лану" (Међународни телевизијски фестивал у Монте Карлу, 1985). Добитник је две Стеријине награде за позоришну критику (1983, 1992) и Стеријине награде за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе (2006).

Спомен плакету града Београда добио је 1974. године. Време и место сахране Феликса Пашића биће објављени накнадно.