Обележавање Видовдана

Празновањем Видовдана, Српска православна црква и српски народ обележили су 621. годишњицу сећања на страдање српске војске која је 1389. године на Косову бранила своје земље и хришћанство од моћне Отоманске империје.

У манастиру Грачаници, свету архијерејску литургију служио је патријарх српски Иринеј уз саслужење митрополита црногорско-приморског Амфилохија, администратора Епархије рашко-призренске и других епископа и свештенства Српске православне цркве.

Поглавар Српске православне цркве истакао је у Грачаници да је Косово за Србе света земља, најсветије парче отаџбине.

"Ми смо данас дошли да се поклонимо онима који су себе жртвовали, највећој жртви у историји хришћанског народа", оценио је Иринеј на литургији поводом Видовдана.

Патријарх српски Иринеј поручио је да албански народ има неспорно право да постоји на Косову и Метохији, али да то право имају и Срби, којима је Космет вековна отаџбина.

Патријарх Иринеј је, у видовданској беседи, изразио наду да ће за Косово и Метохију бити нађено решење које ће задовољити обе стране - и српску и албанску.

"Решење које ће задовољити само једну страну није решење, већ разлог за раздор, а то не желимо ни ми, ни они који на Косову хоће да имају своју земљу и своју државу. Ова земља припада нама као историјском народу на овим просторима, али припада и онима који су са нама, и ми се надамо решењу које ће задовољити обе стране", рекао је Иринеј.

Према његовим речима, они који кроје судбину света морају имати правду и истину за мерило када одлучују о Косову и Метохији.

"Народ који жели овде своју државу никада није био лишен људских права и он се бори за своју земљу и своју државу, док су се Срби одувек борили за опстанак на Косову", рекао је поглавар СПЦ.

Литургији су присуствовали министар вера Србије Богољуб Шијаковић, министар за Косово и Метохију Горан Богдановић и велики број житеља Грачанице и других места централног Косова.

Обележавање на Газиместану

Парастосом на Газиместану погинулим српским ратницима у косовском боју 1389. године обележене су видовданске свечаности на Косову.

Обележевању је после неколико година присуствовао и српски патријарх Иринеј, а група монаха је на почетку отпевала химну "Боже правде".

Говорећи окупљенима митрополит црногорски Амфилохије и администратор Епархије рашко-призренске је цитирао речи кнеза Лазара да је "боље славно живот изгубити него срамно живети".

"Од тада до данас на овом месту се наставља та борба између зла и добра и између мржње и љубави, између правде и неправде, између истине и лажи, између насиља и слободе", поручио је Амфилохије.

Парастосу на Газиместану присуствовали су министри вера Богољуб Шијаковић и за Косово и Метохију Горан Богдановић, руски амбасадор у Београду Александар Конузин.

На Газиместан су дошли људи из Београда, Новог сада, Ниша, Подгорице, Бања Луке.

Скупу је присуствовало и око 200 бајкера из централне Србије.

Скупове у Грачаници и на Газиместану су обезбеђивали припадници косовске полиције, а простор око ширег подручја Приштине је надлетао и хеликоптер Кфора.

Обележавање Видовдана у Крушевцу

Полагањем венаца и одавањем државних и војних почасти, код Споменика косовским јунацима у Крушевцу, данас је обележена 621. годишњица боја на Косову.

Венац у име Министарства рада и социјалне политике положио је државни секретар Негован Станковић, у име града Крушевца градоначленик Десимир Павловић, и представници Министарства одбране, Војске Србије, збратимљених општина и невладиних организација које негују традиције ослободилачких ратова Србије.

Организатор комеморативне свечаности је град Крушевац у сарадњи са Одбором Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Многобројни Крушевљани и делегације одали су пошту косовким јунацима минутом ћутања.

У београдској цркви светог Марка, служен је парастос за пострадале на Косову и Метохији од Косовског боја до данас. 

Оркестар Московског кадетског музичког корпуса проћи ће парадним маршем Кнез-Михаиловом улицом у Београду, а после тога ће одржати целовечерњи Видовдански концерт у Коларчевој задужбини.

Кнез Лазар 

СПЦ и православни верници у Србији на Видовдан славе име кнеза Лазара Хребељановића (1329-1389) и осталих светих великомученика, изгинулих на Косову Пољу.

Кнеза Лазара Срби не памте само по храбрости у бици на Косову, већ и по задужбинарству, јер је за живота изградио многе манастире и друге задужбине.

На српским православним иконама, кнез Лазар је представљен у царском византијском орнату, без круне, са крстом у десној руци и својом одсеченом главом у левој, као симбол мученичке смрти.

Мошти кнеза Лазара враћене су у његову задужбину Раваницу, 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке из београдске Саборне цркве, где су пренете из Будима.

Видовдан није празник радости, не игра се и не пева, а људи се присећају палих ратника и обилазе њихове гробове.

Датум битке на Косову пољу је 15. јун према Јулијанском календару, према коме су се у XIV веку равнале хришћанске цркве и народи, а 28. јун је датум реформисаног Грегоријанског календара који је успостављен у XVI веку.