Времеплов (26.6.2010)

Данашњи дан кроз историју обележило рођење српског геолога и палеонтолога руског порекла Владимира Димитријевича Ласкарева. Рођена америчка књижевница Перл Бак. Преминуо књижевник Јанко Веселиновић.

Српски геолог и палеонтолог руског порекла Владимир Димитријевич Ласкарев рођен је на данашњи дан 1869. године. Владимир Димитријевич Ласкарев је специјалиста светског гласа за кенозојске периоде, посебно за неоген и квартар, професор универзитета у Одеси и Београду, члан Српске Краљевске академије. Објавио је око 40 радова, углавном о неогеним и квартарним наслагама српских терена, с приказом и анализом њихове фосилне фауне и тектонике, и о конгеријским слојевима и њиховом значају за тектонику. Дела: "Фауна Бугловских слојева Волиније", "Геолошка испитивања у југозападној Русији", "О стратиграфији квартарних наслага Војводине", "О еквивалентима горњег сармата у Србији".

На данашњи дан 1892. године рођена је америчка књижевница Перл Бак, добитница Нобелове награде за књижевност 1938. године. Аутор је серије дела из живота Кине. Писала је и књиге за децу као и есеје.  Као ћерка мисионара дуго је живела у Кини. После Другог светског рата основала је фондацију "Перл Бак" за помоћ деци америчких војника који су служили у Азији. Фондацији је 1967. године завештала највећи део прихода од књига - више од седам милиона долара. Дела: романи "Добра земља", "Синови", "Змајево семе", "Растурени дом", "Мајка", "Изгнанство", "То поносно срце", "Обећање", "Павиљон жена", "Божур", "Скривени цвет".(Хилсбороу, 26. 06. 1892 - Денби, 06. 03. 1973)

Књижевник Јанко Веселиновић умро је на данашњи дан 1905. године. Јанко Веселиновић је био учитељ у Мачви, а од 1893. године је живео и радио у Београду. Уређивао је "Звезду","Српске новине" и друге књижевне листове. Био је драматург Народног позоришта у Београду и коректор Државне штампарије. Прогањан је и хапшен као противник режима. Био је под утицајем идеја Светозара Марковића и руских реалиста. Са Милованом Глишићем и Лазом Лазаревићем творац је српске сеоске приповетке, од којих су најпознатије: "Пољско цвеће", "Од срца срцу", "Рајске душе" и "Слике из сеоског живота". Написао је романе "Сељанка", "Јунак наших дана" и 1896. године, своје најпопуларније дело "Хајдук Станко", са темом из Првог српског устанка. Познат је и Веселиновићев позоришни комад "Ђидо". Са много топлине  описао је стари, патријархални живот сеоских задруга свог завичаја, Мачве. (Црнобарски салаши, 13. 05. 1862 - Глоговац, 26. 06. 1905)

1730.- Рођен Шарл Месије, француски астроном (Бадонвије, 26. 06. 1730 - Париз, 12. 04. 1817)

1824.- Рођен Вилијам Томсон (лорд Келвин), британски физичар (Белфаст, 26. 06. 1824 - Недерхол, 17. 12. 1907)

1836.- Умро Клод Жозеф Руже де Лил, књижевник и композитор, аутор "Марсељезе" (Лон л Соније, 10. 05. 1760 - Шуази л Руа, 26. 06. 1836)

1867.- Скинута турска застава са Београдске тврђаве

1869.- Рођен Мартин Андерсен Нексе, дански књижевник (Копенхаген, 26. 06. 1869 - Дрезден, 01. 06. 1954)

1871.- Умрла Драга Дејановић -Димитријевић, књижевница (Стара Кањижа,   1840 - Стари Бечеј, 26. 06. 1871)

1899.- Рођен проф. др Александар Симић, специјалиста-радиолог (Осечина, 26. 06. 1899 - Београд, 26. 07. 1966)

1926.- Рођен Карел Косик, чешки филозоф, протагониста "Прашког пролећа"  (Праг, 26. 06. 1926 - Праг, 21. 02. 2003)

1927.- Рођен Владимир Јаковљевич Мотил, руски филмски редитељ   (Лепел, 26. 06. 1927 - Москва 21. 02. 2010)

1933.- Рођен Радивоје - Раша Попов, књижевник и лектор, новинар "Дневника", "Младости" и Радио телевизије Београд, главни уредник Матице српске (Мокрин, 26. 06. 1933)

1936.- Белведерске демонстрације на Цетињу

1942.- Рођен Исмет Реброња, књижевник (Годуша, 26. 06. 1942 - Нови Пазар, 01. 05. 2006)

1943.- Умро Карл Ландштајнер, аустријски биолог и лекар, открио крвне групе и Рх фактор,  нобеловац, датум његовог рођења обележава се као Светски дан добровољних    давалаца крви (Баден, 14. 06. 1868 - Њујорк, 26. 06. 1943)

1945.- Потписана Повеља Организације Уједињених нација

1963- Рођен Џорџ Мајкл (Георгиос Киријакос Панајоту), британски певач и композитор  (Лондон, 26. 06. 1963)

1995.- Умро Жарко Броз, син Јосипа Броза Тита (Велико Тројство, 02. 02. 1924 - Београд, 26. 06. 1995)

2001.- Умрла Ђина Ћиња (Жинет Санс), француска оперска певачица (Париз, 06. 03. 1900 - Милано, 26. 06. 2001)

2001.- Катастрофални земљотрес у Индији (20 000 мртвих)

2003.- Умрла Александра - Дуда Ивановић, мецосопран, солиста Хора РТБ-а, професор Факултета музичке уметности у Београду, (Београд, 16. 01. 1937 - Београд, 26. 06. 2003)

2004.- Умро Предраг - Пеца Доброхотов, новинар, рели - возач (10. 04. 1948 - Београд, 26. 06. 2004)

2007.- Умро Јуп Дервал, немачки фудбалер и селектор репрезентације  (Вурселен, 10. 03. 1927 - Сент Ингберт, 26. 06. 2007)                                                                     

2008.- Умро Андреја Милетић, професор Факултета политичких наука у Београду   (Светозарево, 28. 09. 1937 - Београд, 26. 06. 2008)

2008.- Умрла Ирина Баронова, руска балерина (Петроград, 13. 03. 1919 - Бајрон Беј, 28. 06. 2008)                       

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво