Времеплов (23.6.2010)

Руска књижевница и песникиња Ана Ахматова рођена је у Одеси 23. јуна 1889. године. Детињство је провела у Царском селу, а гимназију завршила у Кијеву. Била је пријатељица Осипа Мандељштама, Бориса Пастернака, посветила је песму Мајаковском, писала о Љермонтову, друговала са Модиљанијем, који је сликао њене портрете. Прва књига "Вече", изашла је 1912, "Бројанице" 1914, а "Бело јато" 1917. године. Њена лирика одише еротиком и мистиком. У својим стиховима неговала је и традицију народне поезије. После револуције објавила је књиге "Anno Domini" и "Боквица". У немилости тоталитарног режима, следеће три деценије није објављивала. Из Савеза совјетских књижевника искључена је 1946. године. У Петрограду је живела изоловано. Рехабилитована је после 20. конгреса Комунистичке партије Совјетског Савеза. Године 1962, објавила је "Поему без хероја", коју је писала 22 године, а потом "Реквијем", посвећен тешким временима страдања и прогона, чија је жртва био и њен син. Ана Ахматова се сматра једном од највећих песникиња 20. века.

Након укидања египатске монархије 1953. године и успостављања једностраначке републике, коју је у почетку водио генерал Мухамад Нагиб, власт је 1954. године преузео пуковник Гамал Абдел Насер. Успешно је водио преговоре са Британцима око повлачења из Египта, окончавши њихову вишедеценијску контролу над Египтом. Насер је 23. јуна 1956. године изабран за председника Египта, а исте године је донио одлуку о национализацији Суецког канала. Насер је удаљио Египат од западних земаља. Пропагирао је концепт арапског социјализма и национализацијом финансијских институција, чиме је требала да се финансира индустријализација земље. Неко је време био најутицајнији лидер арапског света. Напад Израела на Египат 1967. у Шестодневном рату и тежак египатски пораз до којег је дошло разлог су због којег је Насер поднео оставку, исте године. На захтев јавности вратио се на дужност, али никада није успео да врати углед какав је имао до рата.

1668. - Рођен Ђовани Батиста Вико, италијански филозоф, историчар и естетичар (Напуљ, 23. 06. 1668 - Ђеролиними, 20. 01. 1774)

1785. - Турска војска под командом скадарског везира Махмуд - паше Бушатлије продрла у Цетиње и порушила манастир на Ћипуру, који  је у 15. веку подигао Иван Црнојевић

1848. - Устанак радника у Паризу

1862. - Српски добровољци одбили турски артиљеријски напад са Калемегдана  на варош Београд

1892. - Рођен Жак Конфино, књижевник и лекар (Лесковац, 23. 06. 1892 - Београд, 16. 08. 1975)

1894. - На Светском спортском конгресу, на иницијативу Пјера де Кубертена донета одлука о обнављању  модерних Олимпијских игара и  конституисан Међународни олимпијски комитет

1910. - Рођен др Никола Рот, психолог, професор Филозофског факултета у Београду (Корош, 23. 06. 1910 - Београд, 24. 07. 2007)

1929. - Рођен Стеван Шалајић, позоришни, филмски и ТВ глумац (Борча, 23. 06. 1929 - Нови Сад, 30. 06. 2002)

1946. - Рођен Гојко Шантић, позоришни, филмски и ТВ глумац (Мостар, 23. 06. 1946)

1972. - Рођен Зинедин Зидан, француски фудбалер (Ла Кастанела, 23. 06. 1972)

1989. - Умро Богдан Чиплић, књижевник (Нови Бечеј, 02. 11. 1910 - Београд, 23. 06. 1989)

1993 - Отворен Театар "Култ" у Београду

1995. - Умро Џонас Едвард Салк, амерички микробиолог, проналазач вакцине  против дечје парализе (Њујорк, 28. 10. 1914 - Ла Џола, 23. 06. 1995)

1996. - Умро Андреас Папандреу, грчки економиста, политичар и државник, премијер Грчке (Хиос, 05. 02. 1919 - Атина, 23. 06. 1996)

1996. - Умро Зоран Петровић, сликар и књижевник (Сакуле, 07. 04. 1921 - 23. 06. 1996)

1998. - Умрла Морин О Саливен, америчка филмска глумица (Бојл, 17. 05. 1911 - Скотсдејл, 23. 06. 1998)

2000.- Умро Александар Обрадовић, спортски лекар и фунционер СД"Црвена звезда" (Мионица, 14. 09. 1922 - Београд, 23. 06. 2000)

2002. - Умро Милорад Ивковић, професор и декан Грађевинског факултета у Београду, пројектант и градитељ ХЕ "Ђердап 1" (  - Београд, 23. 06. 2002)

2004. - Умро Алекса Радовановић, солунски ратник, председник Удружења бораца ратова од 1914. године (Медвеђа, 02. 08. 1900 - Медвеђа, 23. 06. 2004)

2006. - Умро Арон Спелинг, амерички ТВ продуцент (Далас, 22. 04. 1923 - Лос Анђелес, 23. 06. 2006)

2007. - Умро Павле Угринов (Василије Поповић), књижевник, позоришни и ТВ редитељ, уредник и  драматург  Радио Београда, уредник Драмског и серијског  програма ТВ  Београд,  академик (Мол, 15. 04. 1926 - Београд, 23. 06. 2007)

2008. - Умрла Олга Московљевић, преводилац, публициста и новинар (Београд, 23. 01. 1921 - Београд, 23. 06. 2008)