Београд кандидат за престоницу културе

До краја године Београд ће се кандидовати за европску престоницу културе за 2020. годину. То значи да ће се у наредних десет година примењивати посебна стратегија културног развоја која подразумева и уврштавање Београдске тврђаве на Унескову листу заштићених споменика културе и реконструкцију београдских лагума.

Сваки од тридесетак градова који су до сада носили титулу европске престонице културе, сведочи да се улагање у кандидатуру врати и до осам пута. Такви градови постају европски центри за уметнике и мамац за туристе, међутим, то подразумева и велике припреме.

Печуј, једна од овогодишњих европских престоница културе, кандидовао се као ризница јужнословенске културе. Најпре је потукао друге мађарске градове а затим се, као и Есен и Истанбул изборио у европској конкуренцији. Номинацију је Печују донела прву конгресну и симфонијску халу.

"Градоначелник Печуја је рекао да последњих 40 година Печуј није добио толиких могућности да се обнови да обнови инфраструктуру и инвестиције у таквој количини", каже Имре Варга, амбасадор Мађарске у Србији.

Београдски десетогодишњи пројекат биће представљен и Министарству културе, финансираће се делом из градских фондова, а имаће помоћ и градова као што је Перуђа.

"Не би имали проблем ни са најзначајнијим иниституцијама као што је Народни музеј да је било стратегије која је донета раније," наводи Александар Пековић секретар за културу града Београда.

Предност имају пројекти који промовишу мултикултуралност али и спој старог и савременог. То значи да би и постојеће институције требало да се прилагоде широј публици, као што се то ради, на пример, у Конаку кнегиње Љубице. Програм "Кафа са кнегињом" бележи рекордно интересовање.

"У старту се прекида тај неки однос удаљених. Одмах се остварује интимна атмосфера и уз њену интимну исповест, мислим да сви можемо да се поистоветимо", каже Наташа Попов кустос у Конаку кнегиње Љубице

До 2018. године европске престонице културе су познате, а за 2020. године уз Београд, као могући кандидати, помињу се Зрењанин, Сплит и румунски град Клуж. До 2004. године европске престонице културе биране су на основу договора земаља Европске уније а изабрани град добијао је финансијску помоћ за припрему програма и инфраструктуре.