Радници без здравственог осигурања

Неплаћање доприноса издатак је на коме послодавци у Србији најрадије штеде  а у томе им помажу и опречна законска решења.

Крајем прошле године усвојен је Закон о мировању дуга за неплаћене здравствене доприносе.

Закон, који важи већ четири године предвиђа да, ако допринос није плаћен, књижица не може бити оверена.

Међутим, иако је за оверу књижице сада било довољно да је он плаћан од почетка године, многи послодавци и даље то нису радили.

Радници који су остали без осигурања углавном су осигуравали и још по неког члана породице.

Ипак Фонд ће некима од њих, оверити књижицу.

Јелена Ристић, из Фонда здравства истиче да ће неким угроженим лицима књижице бити оверене.

"Деца, труднице, лица старија од 65 година и они који се лече од тешких болести, моћи ће у матичним филијалама да овере књижице и без доказа да је доспели допринос за здравствено осигурање плаћен", навела је Ристићева.

Осим још неприватизованих, плаћање доприноса избегавају и остале фирме

Дуг према Пензијском фонду достигао је рекордних 150 милијарди динара, а према Фонду здравства 84 милијарде.

Због неплаћених пензијских доприноса, држава дотира исплату пензија, а запослени се са проблемом неповезаног стажа суочи тек кад преда захтев за пензионисање.

Међутим, они којима послодавац није плаћао здравствени допринос већ од данас неће имати здравствено осигурање.

Фонд здравства тим фирмама, у складу са Законом, није издао маркице за здравствене књижице радника.

Директорка Фонда здравства Светлана Вукајловић каже да је од министра економије Млађана Динкића, добила уверавање да ће држава већ у јулу, платити новонастали дуг за доприносе у фирмама за које се процењује да неће морати да оду стечај.

Пореска управа је од почетка године у 14. 000 предузећа започела процес принудне наплате.

Дуг од 84 милијарде за доприносе Фонду здравства, јесу половина његовог годишњег буџета, који подмирује све услуге, одржавање здравствених установа и плате запослених.

Поред милион и шесто хиљада пензионера, здравствене услуге користи око милион и осам стотина запослених у Србији, за које би послаодавци требало да уплаћују доприносе.

Чак милион и двеста хиљда грађана не плаћа основну здравствену заштиту, јер су социјално угрожени или незапослени, и због тога је расходе и приходе Фонда све теже ускладити.