Животно осигурање није заживело

Србија је знатно испод европског просека, али и просека земаља у окружењу по броју полиса животног осигурања. До сада је код нас такву полису потписало свега 200 хиљада људи, односно само два и по одсто грађана.

Осигуравајуће куће процењују да ове године, упркос кризи, уплата неће пасти испод 76 милиона евра, колико је достигла прошле године.

Дванаест осигуравајућих кућа које продају животне полисе заједно припремају предлог законских измена, које ће дати замајац развоју тог осигурања, али и финансијског тржишта код нас.

Међу онима који се интересују за животно осигурање, приметно је оклевање да се баш у условима кризе обавежу на дугорочно улагање. Због тога су осигуравајуће куће основале фонд за развој животног осигурања. Оне од државе очекују да што пре изда обвезнице са дугим роком доспећа, у које би најрадије улагали новац који им поверавају грађани.

"Ми желимо дугорочне пласмане, нама су потребне обвезнице на 20 и 30 година, и мислим да ћемо лако наћи интерес са државом", каже Небојша Дивљан, директор "Делта ђенерали" осигурања.

Законске измене неће бити нови притисак на буџет иако су неке пореске олакшице нужне. Постоји и иницијатива да се део плате запослених у јавном сектору улаже у животно осигурање.

Слично је учињено када су почели да раде приватни пензијски фондови.

"С друге стране би се осигуравачи обавезали да управо та средства каналишу према држави, куповином хартија од вредности које она издаје, и опет би се тај новац вратио држави", објашњава Мила Јездимировић, директорка "Дунав осигурања".

Из Министарства финасија поручују да од осигуравајућих кућа очекују прецизне прорачуне, што до сада није било уобичајено.

"Предлог за нас значи не само који члан треба да буде промењен, и како да гласи, већ и шта то значи са аспекта прихода државе, и колико губи, а колико добија", каже државни секретар Министарства Слободан Илић.

Један од захтева је да се дозволи хонорарни рад у продаји полиса и онима који већ имају запослење. На тај начин у сектору осигурања који запошљава 12 хиљада људи, могло би да се ангажује још пет хиљада хонорараца.

"Дугорочно гледано, учешће животног осигурања треба да буде 45 до 50 одсто, и то нам даје за право да дугорочно останемо и да се бавимо животним осигурањем у Србији", оцењује Кристоф Цетл, директор "Грејв осигурања".

Краткорочније гледано, велики успех би био да се, у наредне три године, износ животног осигурања који је сада десет евра по глави становника, дуплира.