Времеплов (15. јун)

На данашњи дан 1850. године рођен Ђорђе Вајферт, индустријалац и филантроп, гувернер Народне банке Србије и Краљевине СХС.  Вајферт је основну школу и реалку завршио у Панчеву, гимназију у Пешти, а у Вијенстефану код Минхена Господарско - пиварску академију. По завршетку школовања наставио је породичну пиварску традицију. Године 1873, отворио је на падинама Топчидерског брда велику и модерну пивару. Пошто странцима, а Вајферт је био Немац, није било дозвољено да имају непокретности, иступио је из аустроугарског поданства и примио српско држављанство. Панчевачку пивару наставио је да води његов отац Игњат. Вајферт је финансирао истраживања рудног блага у Србији, у Костолцу, борским рудницима, као и руднику живе на Авали. Био је велики колекционар. Био је и велики добротвор. Поклонио је земљиште на коме се данас налази болница "Др Драгиша Мишовић", а помогао је и њену градњу. Оснивач је Фонда за бригу о ратним инвалидима, а сам је учествовао у српско - турским ратовима. Као истакнути индустријалац и финансијер, изабран је 1890. године за гувернера Народне банке Краљевине Србије. У новој држави Краљевини СХС поново је гувернер од 1920 - 1926. године. Један је од оснивача Београдске задруге и први председник Индустријске коморе. Умро је 1937. године у Панчеву и сахрањен у католичкој цркви Свете Ане, коју је за живота подигао. Проглашен је за почасног грађанина Панчева, а његов лик краси нашу новчаницу од хиљаду динара.

Петар I Карађорђевић изабран је за краља Србије 15. јуна 1903. године. Карађорђев унук, Петар Карађорђевић, школовао се у Београду, Женеви и Паризу. Завршио је највише француске војне школе у Сен Сиру и Мецу. Као учесник у Француско - пруском рату одликован је највишим француским орденом "Легије части". У Паризу му је, 1936. године, подигнут споменик, а такође и једна авенија, која се улива у Јелисејска поља носи његово име. Под именом Петар Мркоњић, командовао је устаничким одредом у Босанско - херцеговачком устанку против Турака, 1875. године. После "Мајског преврата" и убиства Александра Обреновића, Народна скупштина га је изабрала за краља Србије, 15. јуна 1903. године. Крунисан је у Саборној цркви у Београду, а миропомазан у манастиру Жича, по угледу на Немањиће. Владавина Петра И Карађорђевића била је обележена развитком грађанског парламентаризма, брзим привредним и културним напредовањем Србије и спољнополитичком оријентацијом ка сарадњи са Француском, Великом Британијом и Русијом. Био је врховни командант српске војске у два Балканска рата, којима је Србија увећала своје територије, а краљ Петар је овенчан титулом "Ослободилац". Под притиском официрских кругова из "Црне руке" пренео је вршење краљевске власти на престолонаследника Александра, 1914. године. За време Првог светског рата одлазио је на прве линије фронта, а са својом војском и народом повлачио се преко Албаније на Крф. У Београд се вратио 1919. године и, иако још номинално краљ, није имао утицаја на вођење државних послова. Умро је у свом војничком кревету у вили на Сењаку 1921. године, а сахрањен је у Цркви на Опленцу, коју је подигао 1912. године. "Чика Пера", како га је његов народ звао, био је један од најпопуларнијих српских владара, упамћен по родољубљу, храбрости, хуманости и, за једног краља, неуобичајено скромном начину живота. Петар Карађорђевић бавио се и превођењем. Превео је на српски дело "О слободи", енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.

- Рођен Георг Јозеф Воглер, немачки композитор

(Вирцбург, 15. 06. 1749 - Дармштат, 06. 05. 1814)

- Рођен Едвард Григ, норвешки композитор, пијаниста и диригент

(Берген, 15. 06. 1843 - Берген, 04. 09. 1907)

- У Београду основано прво ђачко удружење у Србији - "Дружина младежи Сербске"

- Сукоб српске полиције са турским војницима код Чукур - чесме, у спомен на овај догађај, који се збио на празник Тројице, установљен је Дан полиције Србије

- Умро Лазар Арсенијевић Баталака, историограф, министар просвете и правде Србије

(Буковик, 1793 - 15. 06. 1869)

- Рођена Зона Замфирова (Јевросима Кијаметовић-Грбић), јунакиња истоименог романа Стевана Сремца

(Приштина, 15. 06. 1874 - Београд, 22. 11. 1952)

- Рођен Владислав Рибникар, архитекта, политичар и новинар, први директор "Политике" и агенције ТАНЈУГ

(Београд, 15. 06. 1900 - Београд, 01. 12. 1955)

- Рођен Станислав-Сташа Беложански, сликар и сценограф

- Основана компанија" Форд" у Детроиту

- Почела Друга хашка мировна конференција (трајала до 18. 10. 1907)

- Рођен Хуго Прат, стрип- цртач

(Римини, 15. 06. 1927 - Лозана, 20. 08. 1995)

- Завршена битка на Сутјесци у Другом светском рату

- Изашао први број листа ""Руске слово" на русинском језику

- Рођен Славољуб Муслин, фудбалер и тренер

(Крагујевац, 15. 06. 1953)

- Одржани први слободни парламентарни избори у Шпанији после 41 године Франкове диктатуре

- Умро Јанко Брашић, сликар - наивац

(Опарић, 09. 01. 1906 - Опарић, 15. 06. 1994)

- Умро Манос Хаџидакис, грчки композитор, добитник "Оскар"-а

(Ксанти, 23. 10. 1925 - Атина, 15. 06. 1994)

- Умро сер Фицрој Меклејн, британски дипломата, шеф британске мисије при Врховном штабу НОВЈ

(Каиро, 1911 - Шкотска, 15. 06. 1996)

- Умрла Ела Фицџералд, америчка џез - певачица

(Њупорт, 25. 04. 1918 - Лос Анђелес, 15. 06. 1996)

- Умро Драган Гајер, новинар "Илустроване политике"

(Нови Сад, 1940 - Београд, 15. 06. 1999)

- Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила златну медаљу на Европском првенству у Крању

- Умрла Нада Матијевић, секретар Забавно-хумористичког програма Радио Београда

(Љиг, 12. 12. 1946 - Београд, 15. 06. 2004)

- Умро Карло Марија Ђулини, италијански диригент

(Барлета, 09. 05. 1914 - Бреша, 15. 06. 2005)

- Умро прим.др Александар Бајец, хирург, директор Клиничко- болничког центра "Др Драгиша
Мишовић" у Београду

(26. 12. 1951 - Београд, 15. 06. 2006)

- Умро Марко Ковачевић, драматург, професор и продекан Академије сценских уметности у
Сарајеву

(Врбас, 1954 - Врбас, 15. 06. 2008)

- Умро Стен Винстон, амерички филмски аутор, мајстор специјалних ефеката, добитник "Оскар"-а

(Ричмонд, 07. 04. 1946 - Малибу, 15. 06. 2008)