Канонизација нових светитеља

У Спомен-храму светог Саве на Врачару служена је архијерејска литургија поводом канонизације нових светитеља - Јустина Новог (Ћелијског) и Симеона Дајбабског, који су одлуком Сабора Српске православне цркве (СПЦ) унети у диптих светих.

Литургију у славу блаженопочивших архимандрита Јустина Поповића, духовника манастира Ћелије код Ваљева (1894-1979), и Симеона Поповића, настојатеља манастира Дајбабе код Подгорице (1854-1941), нових светитеља СПЦ, служио је патријарх српски Иринеј са свим архијерејима учесницима редовног пролећног заседања Архијерејског Сабора.

Образложење Сабора, који је одлуку о канонизацији нових светитеља донео пре два дана, прочитао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије нагласивши да овај чин српских архијереја има за циљ духовно добро нашег православног народа.

У краткој беседи, митоплолит Амфилохије је рекао да су отац Јустин и отац Симеон својим животима прославили Бога и православну веру, а да су у животу имали Христа као узор за своја дела.

Свечаној канонизацији присуствовао је велики број верника.

Јустин Поповић, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник у световном животу Благоје Поповић рођен је у Врању, на празник Благовести, 6. априла (25. марта по старом календару) 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије, у породици која је кроз генерације била свештеничка.

Упркос противљењу родитеља посветио се монашком позиву, а монашки постриг је примио по благослову патријарха Димитрија у Скадру, где је стигао српском војском после повлачења преко Албаније у Првом светском рату.

Докторирао је у Атини, 1926. године, а у његову богату биографију може се уврстити и одбијање епископскох чина, супротсављање увођењу Конкордата у Србију 1936. године подршка богомољачком покрету који је водио свети владика Николај, учешће у оснивању Српског филозофског друштва са Браниславом Петронијевићем, 1938. у Београду.

Отац Јустин се упокојио у исто време и у исти дан када је и рођен - на празник Благовести 1979. године.

У његова најзначајнија књижевно-богословска дела убраја се Филозофија и религија Ф. М. Достојевског (1923). Приредио је 12 томова Житија светих, за сваки месец у години по једна књига од по неколико стотина страна које су синтеза разних извора систематично сакупљених и приређених. Сабрана дела Јустина Поповића имају 33 тома.

Свети Симеон, у световном животу Саво, је рођен 1854. године на Цетињу где је завршио основно школовање.

Образовао се у Кијевској Богословији, а потом и у тамошњој Духовној академији, надахњујући се животима и подвизима оснивача и преподобних отаца Кијевске Лавре.

У Кијеву је замонашен и рукоположен у чин јеромонаха, а 1888. године враћа се на Цетиње у манастир Светог Николе на Врањини одакле одлази у Острог.

Јеромонах Симеон је иницирао градњу цркве на месту данашњег манастира Дајбабе крајем 19. века где је провео остатак живота и где га је као дајбабског јеромонаха, посетио архимандрит Јустин Поповић.

Симеон Дајбабски упокојио се 1. априла (по Грегоријанском календару) 1941. године.