Конгрес дерматовенеролога у Београду

Трећина светске популације у сваком тренутку има неку промену на кожи. Зато не чуди да дерматовенерологија у медицини има највише дијагноза, чак више од 3.000.

Само од псоријазе болује око 2 одсто светске популације. Већина има лакши облик, међутим трећина пацијената због најтежег облика те болести не може да ради и живи нормално.

"Ми смо у прилици да дамо оно што је конвенцијална терапија, оно што носи са собом одређене ризике. Међутим, оно што постоји у свету и што би требало да постоји код нас, је такозвана биолошка терапија", истакла је Ивана Бинић са Клинике за дерматовенерологију у Нишу, додавши да је та терапија више усмерена контроли симптома.

Биолошка терапија траје неколико месеци и на месечном нивоу кошта око 1.000 евра.

Осим новина у терапијском приступу, на Конгресу ће се разговарати о аутоимунским болестима, обољењима која се преносе сексуалним контактом, и различитим туморима на кожи.

Организатори поручују да је Конгрес веома значајан јер ће лекари за три дана имати могућност да обнове знање из дијагностике и терапије у дерматовенерологији, али и да добију поене за обнављање лекарске лиценце.

Председник Конгреса професор доктор Милош Николић навео је да учесници скупа у директној комуникацији могу доћи до најбољих решења за лечење и дијагностиковање већег броја обољења коже.

"Ми ћемо наша становишта и налазе имати прилике да сучелимо са оним што се ради у Европи и свету", истакао је Николић.

Осим свакодневних предавања и презентација, страни гости имаће времена да упознају и Београд.

Планирано је да обиђу библиотеку Института за дерматовенерологију КЦ Србије, у којој су смештени мулажи, прављени у првој половини прошлог века.

Наши дерматолози твде да су историјско благо, и зато ће једно од предавања на Конгресу бити посвећено управо њима.

Директорка Института за дерматовенерологију КЦС професор доктор Љиљана Меденица истакла је да су мулажи били значајан инструмент едукације млађих генерација, а да су сада историјско благо.

"Практично су на основу оригиналних одливака пацијената који су лежали на клиникама прављене воштане фигуре, на које су касније додаване болести", објаснила је Меденица.

Сто двадесет година дерматовенерологије у Србији, представља више од 400 лекара који раде у пет универзитетских клиника, већем броју поликлиника, одељења и приватних ординација.