Преглед штампе (06. 06. 2009.)

Бан Ки Мунов план „заглављен" на Јарињу

Влада Србије није постигла никакве додатне споразуме нити договоре са мисијом Еулекс у вези са процедуром преласка на административним прелазима Јариње и Брњак, саопштено је јуче из Министарства за Косово и Метохију. Поводом изјаве портпарола Еулекс-царине Александре Џорџ за „Политику", у којој је навела да Еулекс „има договор са Београдом у вези са овим питањем", министарство је саопштило да је „реч само о потврђивању већ раније закључених, постојећих протокола са Унмиком у складу са Резолуцијом 1244".

Еулекс је за „Политику" саопштио да има споразум са Београдом, пошто се „Влада Србије сложила са извештајем генералног секретара УН о Косову од 24. новембра прошле године о успостављању пунктова под контролом међународног царинског особља".

Међутим, у Министарству наводе да је питање царине и даље једно од шест тачака у извештају генералног секретара УН на чијем ће се детаљном уређењу и даље радити. Како „Политика" сазнаје из дипломатских извора, који су учествовали у овим разговорима, никакав споразум није постигнут него се воде разговори у складу са планом од шест тачака, који су „неефикасни и спори зато што Еулекс покушава да направи споразум прихватљив и за Београд и за Приштину, што је тренутно неизводљиво".

Портпаролка Еулекс-царине цитирала је члан 36. извештаја Бан Ки Муна у коме је наведено да би „царина Еулекса, колико год је то могуће, требало да буде успостављена по концепту који се примењује на границама ЕУ".

Извор „Политике" тврди да је цела прича последица тога што сада свако настоји да план од шест тачака тумачи на свој начин. „Извештај генералног секретара УН је јасан и прецизно се наводи да је Косово под управом УН и то у складу са Резолуцијом 1244", каже наш саговорник и наглашава да Србија доследно стоји на позицијама поштовања Резолуције 1244, Плана од шест тачака и Устава Србије.

Из Министарства за КиМ је и јуче потврђено да се Србија неће сагласити са једностраним одлукама и потезима који нису у складу са Резолуцијом 1244 и извештајем Бан Ки Муна, и да се то „односи на све, па и на мисију Еулекс".

Спор око новог царинског режима поново је покренуо питање разговора о примени Плана од шест тачака који власти у Приштини упорно избегавају. Овај план био је услов Београда да се прихвати долазак Еулекса на Космет и судећи према саопштењу Министарства за КиМ, Србија се неће сагласити са једностраним одлукама, па макар то била и мисија ЕУ на Космету.

Невероватно, али истинито: У Србији законом дозвољена издаја!

У Србији је све дозвољено, па и велеиздаја! То доказује улазак Ивана Чукаловића, шефа катедре за међународно право на факултету у Крагујевцу, у уставни суд Косова. Према оцени наших правних стручњака, Чукаловић овим потезом није прекршио ни Устав ни законе Србије, иако ни Србија ни огроман део света не признају лажну државу Косово.

Пресу је у Уставном суду Србије речено да у случају Чукаловића нема елемената кривичне одговорности.

- Иако Србија не признаје Косово, Чукаловић не може да одговара за издају јер он није јавни функционер и не позива на рушење система. Овде се ради о моралу једног човека. О томе да ли је морално да уђе у једну непризнату институцију или не! Међутим, када је Устав у питању, ту нема одговорности - рекли су нам у УСС-у.

И бивши председник УСС-а Слободан Вучетић тврди исто.

- Нема елемената кршења Устава! Када је реч о Чукаловићу, можемо једино да говоримо о томе да ли је то што ради морално или није. Али, то не подлеже законима државе Србије - каже Вучетић.

Државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен није желео да директно коментарише овај случај.

- Став Србије је јасан - никада нећемо признати независно Косово! А свако ко ради другачије, нека му служи на част. Мислим да сам јасан - рекао је Хомен.

У Министарству за КиМ су нам рекли да су изненађени Чукаловићевом одлуком.

- Он, према закону, нема потребе да тражи сагласност било које државне институције да би био члан некаквог лажног суда на Косову, али се питамо шта му је то требало. Он је чак са Косова. Мислим да све ово може озбиљно да доведе у питање његову репутацију - сматра државни секретар Оливер Ивановић.

Поступком Чукаловића изненађени су и у СПС-у.

- Он као професор права треба да разликује један вид легитимне институције од онога што је, у овом случају, нелегитимно. Оно што је урадио је веома изненађујуће - каже посланик СПС-а Ђорђе Милићевић.

Сам Иван Чукаловић покушава да објасни да је ушао у уставни суд Косова да би направио мост између неалбанаца и Албанаца.

- Хоћу да будем један од девет чланова УСК-а да бих бранио 240.000 Срба, муслимана и Горанаца који тамо живе. Ја сам угледни професор. Знате ли ви да сам ја учествовао у тужби СРЈ против НАТО, противтужби против БиХ, да сам био члан нашег тима пред МСП-ом у Хагу?! И да сам за све то добијао само 3.000 динара месечно! Одговорно тврдим да сам са својим уласком у косовски суд претходно упознао релевантне људе у Србији, међу којима и једног министра! Сада се сви они праве луди. Али, ја ћу у понедељак изаћи у јавност са њиховим именима - прича Чукаловић.

Он додаје да „иза свега" стоји неко из Владе, ко покушава да „подгреје аферу индекс", за коју је оптужен заједно са још 17 крагујевачких професора.

Пајтић се спрема за политичку пензију

Најава враћања професорској катедри и професионалном раду на новосадском Правном факултету Бојана Пајтића у ствари су његово „припремање резервног положаја са којег ће отвореније да делује на све чешће критике, а не нагло повлачење из политичког живота које прижељкују његови политички опоненти", сазнаје „Блиц" у Демократској странци.

Пајтић је за „Блиц" изјавио да ће „тек од јесени почети да испитивањем студената и држањем наставе из облигационог права".

У кулоарима ДС, после седнице Главног одбора, расправљало се о томе зашто Пајтић није био на седници. Његово објашњење је било да је био на службеном путу у Бриселу, међутим наши саговорници тврде да је он између представљања „Егзита" у Бриселу и странке изабрао оно мање важно. Наши саговорници тврде да потпредседник странке из Војводине није крио незадовољство што није био позван на вечеру коју је председник Борис Тадић организовао у част потпредседника САД Џозефа Бајдена, а на списку се нашао градоначелник Новог сада Игор Павличић.

Бака лежала под дудом

Вест о мамуту из Виминацијума обишла је свет. Сви светски медији пренели су да је у Виминацијуму пронађен целовит скелет мамута старог око милион година. А још веће узбуђење због баке мамута јавило се у стручним круговима. Позиви стижу са престижних универзитета, јављају се колеге које би да се укључе у истраживања. Ових дана треба да буде формиран тим молекуларних археолога, неких од највећих светских стручњака, који ће доћи на локалитет и радити са колегама из Србије.

Молекуларном анализом, како објашњава др Миомир Кораћ, шеф екипе Археолошког института која ради на овом локалитету, добићемо слику о времену у коме је мамут живео до најситнијих детаља.

- То сада изгледа као научна фантастика, али молекуларном анализом знаћемо све - шта је јео, од чега је боловао. На основу ДНК анализе зуба, имаћемо детаљну слику о клими, чак о дану када је угинуо - одушевљен је Кораћ. - Буквално, то ће бити времеплов који ће нас одвести милион година у прошлост.

Прва фаза, ископавање остатака, биће готова у недељу, а од понедељка се креће у другу фазу - рестаурацију и конзервацију, најављује наш саговорник. Још су, каже, отворене све опције о томе како и где ће бити настављена истраживања. За почетак ће се све радити на локалитету.
Постоји идеја да, када учврстимо кости, скелет пренесемо у Београд, да се тамо настави рад. А можда остане и овде. Још нисмо одлучили. Јављају нам се са многих универзитета људи који би дошли да раде овде са нама - каже др Кораћ.

- Стручњаци за механику тла треба да процене може ли овај терен да издржи да скелет остане на том месту. Иначе, цео предео сада делује фасцинантно.

Занимљиво је, открива нам Кораћ, и то да је бака мамут нађена испод најстаријег дрвета на локалитету. Чувена "јагода", како су звали ово дрво, које је заправо било дуд, склоњена је 1997. године, због ископавања на површинском копу Дрмно, удаљеном око 200 метара од Археолошког парка Виминацијум. Сада, 12 година касније, испод њеног стабла откривена је преисторијска грдосија дуга шест метара.

У налазишту крај Костоца, нада се вођа истраживачког тима, први посетиоци могли би да виде остатке импозантног фосила већ за два-три месеца.