Законом сузбити прање новца

Нови закон о спречавању прања новца, који је у примени нешто више од два месеца, требало би да ојача борбу у сузбијању те криминалне активности. Процене су да се у Србији годишње опере око 1,7 милијарди евра, највише кроз промет некретнина, али и кроз приватизацију и трансакције са Оф-шор компанијама.

Стављање на рачун у банци незаконито стеченог новца, најкраћи је пут да се он нађе у легалним финансијским токовима.

Због тога, банке морају бити опрезне, јер клијенти са сумњивим пословним активностима могу озбиљно да им наруше углед.

То што детаљно проверавају сваког новог клијента, не треба да плаши никога ко легално послује.

Мирослав Ребић из "Сосиете женерал банке" истиче како је битно да агенти за некретнине упознају своје клијенте.

"Агенти за некретнине морају да упознају своје клијенте. Када процене да је њихов капитал сумњив, то треба да пријаве Управи за спречавање прања новца", рекао је Ребић.

Александар Вујичић из Управе за спречавање прања новца објашњава да је битно да се све информације о незаконито стеченом новцу пријаве тој Управи.

"Информације о незаконито стеченом новцу, чак и само сумње да се ради о таквом новцу, Управи су обавезни да достављају мењачи, осугуравајуће и лизинг компаније, рачуновође, адвокати и други. Ако то не учине, сами ће бити кажњени", истакао је Вујичић.

У Управи подсећају да је прање прљавог новца кривично дело, али га је, како кажу, тешко издвојити као посебан предмет, јер је у већини случајева повезано са другим кривичним делима, најчешће злоупотребом службеног положаја.