Против кризе у медијима

У већини приватизованих локалних медија у Србији ситуација је данас далеко лошија него пре њихове продаје, док се, по оцени аналитичар Ђорђа Вукадиновића модел јавних сервиса - попут РТС-а, показао као добро решење.

Светка економска криза погодила је и медије у Србији. Последње анализе поштовања Закона о радиодифузији и општеобавезујућег упутства о понашању емитера показују и пад професионалних стандарда.  

Недстатак финасијских средстава у знатној мери утиче на квалитет програма у електронским медијима.

У штампаним гласилима, због хиперпродукције, квалитет је далеко испод европског нивоа, закључак је учесника медијског форума "Претпоставке за плурализам медија" који је одржан у Крагујевцу.

Према важећем закону, сви медији у власништву локалних самоуправа морају бити приватизовани до краја ове године.

Тој идеји, одавно се супротстављају локани емитери чији су оснивачи градови и општине, са идејом оснивања такозваних регионалних јавних сервиса, по угледу на Радио-телевизују Србије и Јавни сервис Војводине.

Проблем локалних медија 

"Оснивање регионалних јавних сервиса је само један од начина за спас електронских медија, који су у процесу транзиције, најчеше жртве. Осим у неколико случајева, приватизација медија у Србији није дала жељене резултате и углавном је довела до ликвидације", каже Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар.

О тој иницијативи расправља и радна група Министарства културе која би ускоро требало да да своје предлоге за измену медијских закона. 

"Слична је ситуација и у штампаним медијима. Велики број некада угледних локланих листова више не постоји, док на другој страин, имамо хиперпродукцију таблоида", рекао је Зоран Пановић, новинар дневног листа "Данас". 

Као начин за превазилажење кризе, Пановић наводи могућност повезивања локалних штампаних медија са неким од такозваних националних издавача.

Директорка Радио-теелвизије Крагујевац Јованка Маровић рекла је да је та кућа остала привржена идеји регионалних јавних сервиса јер се на тај начин најбоље штити право на потпуно информисање популације у центрима изван престонице.

У Републичкој радиодифузној агенцији, на основу својих анализа, наводе да је велики број емитера који се не придржава актуелних прописа. 

Највећи проблеми са којима се Агеницја суочава су пиратерија и непоштовање Закона о оглашавању, па је у овој области, број прекршаја највећи. 

Бројни су и захтеви медија за смањење надоканде за коришћење фреквенција.