Наш торањ

Авалски торањ, симбол Београда и Србије, свечано је отворио градоначелник Београда Драган Ђилас, поручивши да та грађевина треба да буде симбол будућности Србије.

Са скоро 205 метара висине, нови торањ највиша је грађевина на Балкану, а његову изградњу иницирали су Радио-телевизија Србије и Удружење новинара Србије, уз подршку великог броја грађана.

Градоначелник Београда пожелео је да ниједан други градоначелник више не буде у прилици да поново отвара Авалски торањ.

"Имамо га, чувајмо га", рекао је Ђилас и додао да торањ не треба да буде порука прошлости, већ порука за будућност.

На свечаности, добродошлицу новом торњу први је пожелео извођач радова Раја Радовановић. 

"Радити на оваквом пројекту је част, задовољство и велика обавеза. Дело које смо направили понос је Београда и Србије. Авалски торањ је отворио све светске тендере и ово је пример како се треба градити", рекао је Радовановић.

Генерални директор РТС-а захвалио се грађанима Србије, градитељима, Удружењу новинара, републичким и градским владама који су учествовали у градњи торња.

Торањ је јасан доказ шта можемо, какви смо и колики када се ујединимо око здраве идеје и окупимо зарад наше заједничке Србије, рекао је Александар Тијанић.  

"Продужили смо га за метар. Нека у тај метар стане вечна поука и за оне који су га рушили и за нас који смо га подигли", истакао је генерални директор РТС-а. 

"Србија је данас добила своју капу. Време је да заједно завршавамо наш кров и друге српске послове. То је наравоученије овог торња и његове судбине нама Србима и браћи са којом живимо у Србији и нашој судбини", рекао је Тијанић.

Видиковац лепоте наше земље

Министар за екологију и просторно планирање Оливер Дулић рекао је на свечаности да је преко 500 уметника, спортиста учествовало у градњи торња.

Авалски торањ је започет и урађен како треба и то је први државни значајни пројекат који има употребну дозволу, истакао је Дулић. 

"Када се попнете на Авалски торањ и погледате око себе можете видети целу земљу", рекао је Дулић, истичући да је Авалски торањ у неку руку видиковац лепоте наше земље.

Церемонија свечаног отварања Авалског торња, највише грађевине на Балкану, почела је око 17 сати интонирањем државне химне "Боже правде".

Свечаности су присуствовали председник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић са члановима кабинета, градоначелник Београда Драган Ђилас, патријарх српски Иринеј и велики број грађана.

Свечаност су увеличали и авиони који су, надлетајући Авалски торањ, направили од дима заставу Србије. Уз хор РТС-а и "Биг бенд" манифестацију је увеличао дечји хор "Колибри"

Посетиоци су могли да уживају у аудио-визуелном спектаклу, а вечерас је небо над Авалом украсио и спектакуларни ватромет.

Свечано отварање Авалског торња, који су ваздушне снаге НАТО-а срушиле 1999. током бомбардовања СРЈ, преносила је Радио-телевизија Србије.

Од сутра ће торањ бити отворен за посетиоце. Лифтом чија је брзина три метра у секунди брзо се стиже до видиковца са којег се пружа поглед, на целу Шумадију и део Војводине.

Радови на новом торњу трајали су три године и завршени су јесенас, а објекат је добио употребну дозволу у фебруару.

Отварање Авалског торња два пута је одлагано, први пут због солидарности са грађанима Европе који су били у жалости због трагичне погибије пољског председника Леха Качињског и пољске делегације, а други пут због најављених лоших временских прилика.

Највиша грађевина на Балкану 

Авалски торањ је висок 204,5 метара и највиша је грађевина на Балкану. Његова конструкција може да издржи и земљотрес до 9,2 степена Меркалијеве скале, а врх антене новог торња направљен је од несагоривих материјала. На изградњу новог торња утрошено је 5.000 метара кубних бетона и око 500 тона арматуре.

На 120. метру налази се ресторан површине 100 метара квадратних, а посетиоце ће до видиковца, који се налази на 124. метру висине, превозити два лифта брзином од три метра у секунди.

У прилазну стазу торњу биће уграђено 200 отисака дланова најзаслужнијих донатора и учесника акције "Изградимо торањ на Авали".

Прва је отисак оставила сликарка Оља Ивањицки. Међу 200 отисака налазе се и дланови академика - Матије Бећковића, Милорада Павића, Душана Ковачевића, Тонета Серафимовског и Владимира Величковића, као и тенисера Ане Ивановић и Новака Ђоковића.