Отварање Авалског торња

Нови Авалски торањ, један од симбола Београда, свечано ће бити отворен у присуству државног врха, на истом месту где је био стари, срушен у НАТО бомбардовању 1999. године.

Свечаном отварању присуствоваће председник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић са члановима кабинета и градоначелник Београда Драган Ђилас.

Посетиоци ће моћи да уживају у аудио-визуелном спектаклу, а свечано отварање преносиће Радио-телевизија Србије.

Радови на новом Торњу трајали су три године и завршени су јесенас, а објекат је добио употребну дозволу у фебруару.

Отварање Авалског торња два пута је одлагано, први пут због солидарности са грађанима Европе који су били у жалости због трагичне погибије пољског председника Леха Качињског и пољске делегације, а други пут због најављених лоших временских прилика.

Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић указао је на то да ће Авалски торањ имати многе употребне функције - телекомуникационе, за успостављање система дигиталне телевизије у Србији, биће преносник свих сигнала, неопходан војсци, полицији, телевизијама и мобилним станицама.

"Авалски торањ је највиши објекат на Балкану. Када је прошле године завршен, био је други по висини објекат у свету. На то смо поносни. Грађен је домаћим снагама, од домаћег материјала", рекао је Дулић.

Иницијатор и уредник акције "Изградимо торањ на Авали", Милош-Бата Милатовић, рекао је да је, захваљујући РТС-у и Удружењу новинара Србије, направљен спонтани референдум и више од милион грађана Србије прихватило је акцију обнове Авалског торња и помогло изградњу.

Милатовић је додао да је ту акцију подржало и више од 500 јавних личности и носилаца највиших државних функција.

Портпарол Демократске странке Јелена Триван оценила је да је отварање Авалског торња велики догађај и да ће грађани на њега гледати као на симбол снаге Београда и Србије.

Шеф посланичке групе СРС Драган Тодоровић истакао је да Авалски торањ представља сећање на бомбардовање НАТО 1999. године и да је Торањ трајан ожиљак који ће остати у сећању српског народа.

Председник Нове Србије Велимир Илић честитао је грађанима Београда и Србије отварање Авалског торња, али је рекао да не разуме зашто није позван на његово отварање.

"Отварање Авалског торња је позитивна ствар и говори о духу нашег народа, да у инат можемо много ствари да урадимо, па и да га за релативно кратко време обновимо", рекао је посланик Демократске странке Србије Зоран Николић.

Нови, а стари симбол Београда

Изградња новог торња почела је 2005. године, а завршена у новембру 2009. године. Извођена је без одступања од пројекта архитеката Угљеше Богуновића, Слободана Јањића и конструктора Милана Крстића, твораца старог Авалског торња.

Авалски торањ је висок 204,5 метара и највиша је грађевина на Балкану. Његова конструкција може да издржи и земљотрес до 9,2 степена Меркалијеве скале, а врх антене новог торња направљен је од несагоривих материјала. На изградњу новог торња утрошено је 5.000 метара кубних бетона и око 500 тона арматуре.

На 120. метру налази се ресторан површине 100 метара квадратних, а посетиоце ће до видиковца, који се налази на 124. метру висине, превозити два лифта брзином од три метра у секунди.

У прилазну стазу торњу биће уграђено 200 отисака дланова најзаслужнијих донатора и учесника акције "Изградимо торањ на Авали".

Прва је отисак оставила сликарка Оља Ивањицки. Међу 200 отисака налазе се и дланови академика - Матије Бећковића, Милорада Павића, Душана Ковачевића, Тонета Серафимовског и Владимира Величковића, као и тенисера Ане Ивановић и Новака Ђоковића.

Стари Авалски торањ пројектован је од 1959. до 1960. године, грађен од 1961. до 1964. године, а отворен је 1965. године.

Некадашњи торањ био је висок 202,8 метара и сматрао се једним од најлепших ТВ репетитора у Европи и свету. Био је једини торањ на свету који је за пресек имао једнакостранични троугао, симбол српског троношца за седење.

Радиша Петровић, директор Емисионе технике, истакао је да је од бомбардовања било јасно да без објекта оваквих габарита радио и телевизија, када је реч о земаљском емитовању, не могу да егзистирају.

Сви комерцијални емитери, истакао је Петровић, осим Телевизије Фокс, имају дозволе за Авалски торањ, па та његова функција повећава значај отварања.