Нерешен проблем "одлива мозгова"

Према истраживању Студентске уније Србије, трећина академаца планира да заувек напусти земљу. Најчешће одлазе у Америку, Француску, Немачку, Канаду. Да би сачували млaде образоване стручњаке у земљи, факултети и министарства обезбеђују стипендије и најављују бољу сарадњу са образовним институцијама ван земље.

Две трећине студената очекује запослење у струци, а 37,2 одсто у државној служби. Унапред обезбеђен посао има њих 10 одсто. Подаци говоре да је земљу напустило пола милиона високообразованих стручњака, у чије је образовање уложено 12 милијарди евра.

Студенти истичу да се њихови проблеми превасходно тичу уписне политике, мастер студија и финансирања из буџета.

Као проблем, Владимир Антонијевић, председник Скупштине студентске конференције Србије, наводи и формулисање националног квалификационог оквира који није промењен од 1996. а чак његови корени потичу из 80 их година двадесетог века.

"У самој декларацији пише да је Србија 132. од 133 земље које брину о том такозваном одливу мозгова" рекао је Јован Личина, председник Студентског парламента Београдског универзитета.

Личина сматра да је веома велики број квалитетних и младих људи одлази из земље и због тога што неки професори и декани неће да прихвате да је дошло ново време и да морају неке ствари да се промене.

Најтраженији су стручњаци из електротехнике, рачунарства, природних наука, хемијског инжењерства и машинства. Да би сачувао младе, Машински факултет у Београду, за пет најбољих дипломаца у генерацији одмах нуди запослење на факултету.

"А за наредних десет, са ранг листе од 15 најбољих дипломаца, понудићемо да бесплатно студирају на докторским студијама, уз обавезу да држе наставу на основним академским студијама и да се укључе у научноистраживачке пројекте", изјавио је професор Милорад Милованченић, декан Машинског факултета у Београду.

Развити сопствену привреду

Професори подсећају и на то да је одлазак младих велики проблем земаља које су у развоју и недовољно развијене економије.

"То може да се реши само тако што ће Србија да развије сопствену привреду и буде равноправни партнер осталим чланицама ЕУ, јер докле год је Србија сиромашнија од земаља у околини, а поготово од развијенијих земаља Европе, то је неминован процес. Србија мора да развија локалну економију, сопствену привреду да би била равноправан партнер, сам улазак у ЕУ неће ништа решити", објаснио је професор Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду.

У министарству просвете кажу да младима треба дати могућност да одлучују.

"То значи могућност добијања посла, могућност добијања кредита за стан, ако треба и неке повластице да би нам помогли да земља буде боља и богатија", прецизирао је Жарко Обрадовић, министар просвете.

Да би најбољи остали у земљи, Фонд за младе таленте, на пример обезбедио је стипендије за 1.000 студената са просеком изнад 9,2. Министарство науке обећава опоравак и даљу изградњу научне и технолошке инфраструктуре, станове за младе научнике, и бољу сарадњу наших и светских научника.