Данас: Потребно преиспитати рад Савета РРА

Након неколико спорних одлука Републичка радиодифузна агенција најавила седницу следеће недеље

Цекић и његов заменик Александар Васић изјавили су да неће коментарисати разлоге због којих је поништен јавни позив пре одржавања седнице Савета, која би требало да се одржи следеће седмице.

РРА је била и главни актер догађаја од пре два дана када је Врховни суд Србије поништио решење Агенције, којим је одбијен приговор радио станице Делфин на решење о издавању дозвола за емитовање радијског програма у Београду.

У пресуди ВСС наводи се да је РРА при доношењу одлуке произвољно применила критетијуме, које је сама прописала, а не услове и стандарде који су прописани законом.

Партијски интереси у независној агенцији

Професор Факултета политичких наука Мирољуб Радојковић каже за Данас да је рад РРА оптерећен партијским интересима, али да је то немогуће доказати.

Када је реч о програмској и пословној политици РТС-а, Радојковић наводи да у Јавном сервису постоји процедура која мора да се поштује, али која се често крши. Међутим, када стручна јавност упозори на нарушавања процедуре, истиче он, реакција Савета РРА често изостаје.

- РРА има права да прво изриче интерне опомене, па тек ако оне не дају никакве резултате за њима следе јавне, али никада се не може знати ко је с ким у таквим случајевима интерно, неформално разговарао - тврди Радојковић.

Он истиче и да је новим Законом о локалној самоуправи, којим је општинама допуштено да оснивају медије на језицима националних мањина, у медијски простор опет "уместо реда уведен хаос, јер смо из једног дивљег стања ушли у стање правне конфузије".

Медијски стручњак Јелена Сучурлија каже за Данас да је поништавањем јавног позива за предлагање чланова УО РТС-а Савет РРА показао несигурност у свом раду, односно несагласност чланова овог тела у одлуке које доносе.

Видљива је потреба, додаје она, да се ревидира рад Савета РРА, имајући у виду неколико одлука Врховног суда којима су поништена решења овог Савета.

- Према важећем Закону о радиодифузији, чланови Савета РРА могу доживотно да буду на тим функцијама.

Сматрам да се њиховим сменама проблем медија у Србији не би решио. Због тога, потребно је да се пронађе политичка воља, која би омогићила да се реформише комплетан медијски сектор - истиче Сучурлија.

Потребно мењати законе о радиодифузији

Надежда Гаће, председница Независног удружења новинара Србије, каже да је ова организација имала низ примедби на Закон о радиодифузији на основу чега је председник Србије Борис Тадић одбио да га потпише, "али је тај Закон због политичке нагодбе изгласан".

- Док не дође до промене Закона о радиодифузији, морамо да поштујемо постојећи, јер је и лош закон бољи од безакоња - објашњава она. Како истиче, НУНС је имао и примедбе на рад Савета РРА, односно на рад појединих чланова, који су се понашали "као да су изнад Бога".

На питање да прокоментарише одлуку РРА да поништи јавни позив за чалнове УО РТС-а, Надежда Гаће каже да је јавни сервис Србије одговоран грађанима, а да РРА мора да тражи анализу пословања РТС-а.

Како су изабрани чланови савета

При избору чланова Савета РРА 2005. године, Влада и Скупштина су отезале у предлагању својих кандидата, па су рокови предвиђени за формирање тог тела пробијени за више од шест месеци.

У избору два члана, Ненада Цекића и Владимира Цветковића, није испоштована законом предвиђена обавеза парламента да најмање 30 дана пре одлучивања о избору објави све важеће листе кандидата са основним биографским подацима.

Касније је и оспорена законитост избора деветог члана Савета са територије Косова и Метохије, Горана Раденовића, јер је постојала сумња да су детаљи из његове биографије нетачни.

Марко Ђуришић, председник Извршног одбора ДС-а, наводи за Данас да је Савет РРА независно регулаторно тело, изабрано у парламенту гласовима већине странака. Према његовим речима, увек постоји проблем када се у земљи каква је Србија успоставља таква институција.

- Многе одлуке Савета РРА изазивале су пажњу јавности и верујем да ће тако бити и убудуће. Међутим, потребно је нагласити да постоји законска процедура за контролу РРА - каже Ђуришић.

У Закону о радиодифузији пише да Скупштина може, између осталог, да на предлог Савета или најмање 20 народних посланика, разреши члана Савета ако је због болести, на основу налаза надлежне здравствене установе, неспособан за обављање дужности члана Савета у периоду дужем од шест месеци, ако се утврди да је при подношењу предлога навео о себи неистините податке и ако без основаног разлога пропусти или одбије да обавља дужност члана Савета у периоду од најмање три месеца непрекидно или у периоду од 12 месеци у коме најмање шест месеци не обавља своју дужност.

Ј. Диковић - И. Живановић