Политика:Тијанић добио прву рунду

„Ненад Цекић је угледан наставник универзитета, етичар и филозоф, коме сам више пута говорио да се чудим што толико времена посвећује стварима које су ван његове главне струке. Зато сам му и саветовао да у Републичку радиодифузну агенцију доведемо људе који ће обављати највећи део оперативног посла, нарочито пошто буде заокружено оно што је Агенција до сада урадила, а тога је пуно ваљаног (за то велики део заслуге припада Цекићу и Васићу), и што ћемо окончати до краја године.

Цекићу сам предложио да Савет постави извршног директора, врсног правника, што је у међувремену учињено, а сада сугеришем да одредимо и директора РРА који би координисао рад свих служби и стално комуницирао са члановима Савета и детаљно их информисао, нарочито између седница.

Такође бих саветовао Цекићу да се по завршетку ове године одлучимо за ротацију на дужности председника, а да он наравно остане члан Савета. Да не буде неспоразума, хитам да изјавим да не само да нисам заинтересован за тај 'положај', него и да се њега нипошто не бих прихватио и кад би ми био понуђен."

,,Морам нешто да кажем и о мом пријатељу Никши Стипчевићу, академику, управнику Библиотеке САНУ, коме се чудим што ван струке толико времена губи на оперативне послове, укључујући и председавање Управним одбором РТС-а'', додаје Стојановић.

Члан Савета РРА, професор др Светозар Стојановић и овим речима коментарише за ,,Политику" спор РРА-РТС који је уназад две-три недеље узбуркао јавност, али и појединачне страсти.

Професор Стојановић наглашава да су председници Савета РРА и УО РТС само „први међу једнакима" и да не могу сами доносити никакве важне одлуке, јер их обавезују ставови утаначени после расправа на тим телима, врло важним у нашем политичком и друштвено-информативном систему, телима која треба да буду узор другим органима, не само по начину рада него и по међусобним односима.

 А то подразумева и престанак свађа.

У разговору за ,,Политику'' др Стојановић говори и о генези актуелног спора, јер је пре два месеца све започело разматрањем проблема опадања прихода од наплате.

О тој чињеници мора да води рачуна не само УО РТС, него по закону, и РРА. Зато је др Стојановић, по налогу Савета РРА, разговарао са Никшом Стипчевићем, и са њим договорио да УО РТС-а сачини анализу и обавести Савет РРА о броју претплата, динамици, тешкоћама око наплате, као и начинима да се проблем реши.

Идеја је била да се кроз сарадњу два тела поправи оно што је могуће поправити. У истом духу је потом и Цекић разговарао са Стипчевићем, с тим што су се договорили да УО РТС посао обави у што краћем року.

,,Из мени нејасног разлога, негде усред тог периода, Цекић је без одлуке Савета, који није ни одржао такву седницу, дао тај позив за кандидовање за чланове УО РТС, утолико чуднији што је то учињено усред трајања мандата чланова садашњег УО. Уколико се мења састав, то је могуће појединачно а не у целини, а друго, и те појединачне промене би захтевале уверљива образложења."

Овде се, међутим, уплиће једна нормативна чињеница о којој шира јавност нема сазнања. Савет РРА је, законски гледано, надређен не само РТС-у него и њеном Управном одбору, између осталог и зато зато што је чланове Савета РРА изабрала Скупштина Србије на одређени број година.

Тај Савет бира УО РТС-а, а овај свог председника и његовог заменика, као и основни менаџмент на челу са директором. РТС-а (Савет РРА се у то не меша и не може мешати). Утисак је нашег саговорника и да људи у РТС-у ,,тешко прихватају чињеницу да им је РРА надређена у законском погледу'', баш као што, с друге стране, ,,неки људи у Савету РРА, поведени тим законским решењем о надређености-подређености, занемарују да тај однос треба пре свега да буде сараднички''.

,,У последње време, из мени непознатих разлога, дошло је поново до оштре јавне свађе између председника Савета РРА и његовог заменика, с једне, и директора РТС-а, с друге стране, упркос томе што они међусобно немају никакве формално-правне односе, јер директора РТС-а, да поновим, поставља УО РТС-а.''

,,Да ствар буде гора", наставља др Стојановић, „ни једна ни друга страна није водила рачуна о угледу тих институција, као и о томе да су обе дужне да доприносе изградњи дијалошке и демократске политичке културе у нас.''

Што се тиче јавног огласа којим је оглашена кандидатура за нове чланове УО РТС, др Стојановић наглашава да се одлуке Савета РРА доносе колективно, те да никако није довољно да председник тог тела или његов заменик обавесте чланове Савета шта су урадили или шта намеравају да ураде.

,,Такво обавештење нисам ни видео", каже др Стојановић, „можда ми је оно послато на рачунар, али ни то није довољно, јер као члан Савета РРА морам да учествујем у одлучивању.

Грешка је несумњиво направљена, дошло је до заоштравања атмосфере, а онда је грешка исправљена.''

Сада, наглашава др Светозар Стојановић, пажња се мора усредсредити на проблем претплате, јер то није никаква приватна ствар ни чланова Савета РРА, ни Управног одбора РТС-а ни директора РТС-а, већ је то законска обавеза о којој РРА као регулаторно тело мора и хоће да води рачуна.

Слободан Кљакић 

Тијанић добио прву рунду

Скупштински Одбор за културу и информисање може да иницира поступак за оцену рада чланова Савета РРА и њеног председника Ненада Цекића

Иако је изменама Закона о радиодифузији из 2005. године омогућено да председник Савета Републичке радиодифузне агенције остане на тој функцији доживотно, то не значи да су чланови Савета Републичке радиодифузне агенције несмењиви, каже за „Политику" Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука.

Кључно је да ли раде по закону или не, а у досадашњем раду чланова Савета већ има довољно индиција за покретање њихове смене, сматра Вељановски. „Кап која је прелила чашу" јесте изненадно објављивање, а онда и повлачење јавног позива за чланове Управног одбора РТС-а, иако овима мандат истиче тек за три године.

Тако би, иако је у почетку изгледало да ће потези РРА резултирати сменом генералног директора РТС-а Александра Тијанића, цео случај могао да има другачији расплет - потезање питања одговорности председника Савета РРА Ненада Цекића.

Вељановски сматра да би ову иницијативу могао да покрене скупштински Одбор за културу и информисање који би, према неким најавама, могао да се састане до краја ове седмице.

Сем „видљивих ствари", као што су реакције медијских стручњака, правника и новинара поводом огласа за попуну УО и ограђивања једног број чланова Савета РРА од таквог поступка, професор Раде Вељановски каже да у целој причи постоји и много, бар за сада, „невидљивих ствари":
- И даље је скривено питање зашто је Цекић уопште објавио јавни позив, да ли је то урадио својевољно или под нечијим утицајем, баш као што и не знамо да ли је оглас повукао сам или је, можда, и то учинио по вољи других. У сваком случају, добро је што је оглас поништен, јер је био противзаконит.

Слаба наплата РТВ претплате наводи се као формални разлог предложених промена УО РТС, иако се у медијима спекулише о политичкој позадини.

- Не верујем у објашњење о претплати, јер, чак и да је тако, о томе би требало разговарати и велико је питање да ли РТС сам може да утиче на то. Али о томе би требало да се претходно изнесу аргументи, да се види шта урадити и како помоћи РТС-у да повећа наплативост претплате, а да РРА расписује јавни позив - каже Вељановски.

У полемици РРА-РТС пада у очи да је један човек члан обе институције. Наиме, др Јован Бабић је истовремено и председник Етичког комитета РРА и члан УО РТС. Вељановски сматра да то није добро и да представља известан сукоб интереса.

- Али када је већ тако, тај мост између две институције могао је боље буде да искоришћен како не би долазило до неспоразума. Уверен сам да овде није постојала жеља да се ствари разјасне и превлада конструктиван прилаз, већ напротив - да се створи замешатељство.

Тешко је назрети коме је то у интересу, сем ако неко није направио конфузију, не ради своје користи, већ другоме на штету - објашњава медијски стручњак који је пре две седмице упозорио новинаре да током лета будно прате односе медија и власти, јер су могућа „разноразна изненађења".

- Лично не мислим да је садашњи УО РТС сјајан, и - по мом уверењу - морао би бити бољи. Међутим, када је овај УО РТС биран, Савет РРА оглушио се о велики број предлога међу којима су били и предлози стручњака за медије и радиодифузију, али их је Савет игнорисао.

То је такође индиција да је Савет имао своје или туђе разлоге да тако буде, а сада поново покушава да промени став. Из једне непринципијелности не може се изаћи новом непринципијелношћу.

Редакција „Политике" покушала је да добије и мишљење др Јована Бабића о сукобу на релацији РРА-РТС. Међутим, у РРА кажу да је Бабић „у иностранству где ће остати месец и по дана". И његово претходно оглашавање око претплате стигло је, кажу, и-мејлом, такође из иностранства.

Док се не врати, остаје нејасно и да ли функције председника Етичког комитета у РРА и члана УО РТС представљају сукоб интереса или не.

У РРА и даље ниједан од чланова Савета није спреман да објасни зашто је јавни позив у недељу поништен и да ли је и ову одлуку самоиницијативно донео председник Цекић или је још неко консултован.

Како се смењује Тијанић

Генералног директора РТС-а именује и разрешава Управни одбор радиодифузне установе Србије двотрећинском већином од укупног броја чланова УО, наводи Закон о радиодифузији (чл. 89).

 Одлука о именовању директора доноси се после спроведеног јавног конкурса, а мандат му траје четири године. Исто лице може највише два пута узастопно да обавља ту функцију.

УО јавног сервиса иначе има девет чланова, а њих именује и разрешава Радиодифузна агенција из редова угледних новинара, афирмисаних медијских стручњака, правника, стручњака за маркетинг и слично.

 Мандат им траје пет година и за свој ангажман имају право на новчану накнаду коју одређује РРА .

Како се смењује Цекић

Закону о радиодифузији не наводи изричито како се смењује председник РРА.

Али како је председник уједно и члан Савета, правила која су предвиђена за разрешење осталих чланова Савета могла би да се примене и кад је реч о разрешењу председника овог органа.

Члана Савета РРА иначе може да разреши Народна скупштина на предлог Савета или најмање 20 народних посланика (чл 29) уколико је због болести неспособан за обављање дужности, затим ако је приликом предлагања доставио о себи нетачне и неистините податке, ако би се та дужност косила са другом функцијом...

Разрешење је могуће и пре истека мандата ако члан Савета без основаног разлога пропусти или одбије да обавља дужности у периоду од најмање три месеца непрекидно, или у периоду од 12 месеци у коме најмање шест месеци не обавља своје дужности. Одлука о разрешењу, наводи закон, мора бити донета само на основу образложеног предлога и после спроведеног поступка у коме се у обзир узимају све релевантне чињенице.

Статут РРА углавном се ослања на поменути закон и такође не предвиђа неке посебне детаље у случају да се пре истека рока председник разрешава дужности.

М. Петрић