Годишњица смрти Јосипа Броза Тита

Доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосип Броз Тито умро је 4. маја пре 29 година у Љубљани, а његови посмртни остаци чувају се у Кући цвећа, у Београду.

Многобројни поштоваоци Јосипа Броза Тита посетили су и данас Кућу цвећа и одали пошту "свом маршалу".

Већина, махом старијих људи, међу којима су и чланови многобројних друштава, организовано су посетили некадашњу зимску башту и место за одмор председника Тита и док су чекали у реду да се упишу у књигу утисака присећали се времена "када се путовало и није морало бринути о егзистенцији као што се то чини данас".

Понеки су се, бришући сузе, присећали како је било некада када се носила "Штафета младости" и славио Титов рођендан у целој земљи.

"Хвала друже Тито, имала сам срећно детињство", једна је од порука захвалности уписане у књизи утиска.

Носталгија за "старим добрим временима"

Раде Шобић из Дрвара казао је да је Кућу цвећа посећивао више пута, додајући да је Тито био кум његове породице, а да његов гроб "никако не пропушта да обиђе и 4. маја", на дан када је Броз умро у Љубљани.

"Поносан сам што обилазим место где је сахрањен, јер је он био врхунац светске класе", поносно истиче Шобић, који сваке године посећује и Титову пећину у Дрвару.

Његов пријатељ Дамјан Радановић, који је рођен у Глини у Хрватској, а протеклих неколико година живи у Београду, каже да му овај датум евоцира успомене "на стара добра времена" и да због тога, на овај дан редовно одаје почаст Титу.

"Долазим овде бар два пута годишње, а овај дан је посебан", истакао је Радановић док се у међувремену у разговору са осталим посетиоцима присећао како је "нација ожалила Тита када је чула за вест о његовој смрти".

Према речима Светлане Огњановић из Музеја историје Југославије, кроз Кућу цвећа током преподнева прошло је око 1. 000 посетилаца, а за време празника велики број грађана из република бивше државе такође је одало почаст Јосипу Брозу.

Развојни пут

Тито је рођен у Кумровцу 1892. године, а тачан датум његовог рођења није познат, мада је рођенданом сматран 25. мај, што је прослављано годинама "Штафетом младости" и великим слетом.

Као аустроугарски каплар учествовао је у Првом светском рату, између осталог и у борбама против српске војске. Рањен је и заробљен у Русији 1915. године, после чега је побегао из заробљеништва и учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца се вратио крајем октобра 1920. године, када је постао члан Комунистичке партије, а 1937. године њен генерални секретар, вољом Стаљина, после смењивања и стрељања Милана Горкића.

Радио је 1936. и 1937. године у Коминтерни, у Москви, у време када је ликвидиран знатан број југословенских комунистичких првака. Као вођа КПЈ предводио је у Другом светском рату Партизански покрет (Народноослободилачка војска).

Легендарни вођа

Из рата је изашао као легендарни вођа. Осим борбе против окупатора јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију - током и након рата. У заносу "револуционарне правде" нестале су десетине хиљада некомуниста под маском "борбе против сарадника окупатора", чиме је неповратно уништен читав грађански слој.

Одбио је Стаљинов притисак 1948. године и резолуцију Информбироа након чега је деценијама добијао значајну финансијску и војну подршку САД.

Резолуцију Информбироа искористио је за масовни обрачун са "информбироовцима" и "стаљинистима" али и другим политичким противницима.

Симбол терора и обрачуна са неистомишљеницима из тог периода је злогласни затвор на Голом отоку.

Броз је један је од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај.

У унутрашњој политици оставио је устројство које је на крају довело до распада Југославије.

Јосип Броз сахрањен је 8. маја 1980. године, у Београду, а на његовој сахрани било је присутно 209 делегација из 127 држава света.